Prosvetni glasnik

ИАСТАВА II КУ.1ТУРА

:269

Тако кажомо: снречимо спрва децу да не буду досадна, потом кемо их, папослетку, учинити пријатним, ако се то може; научимо их, на нрвом месту, да буду праведна и доцније ћемо се потрудити да их учинимо плсменитим". Све би то било врло добро, кад би природа ншла овако утврђеним логичким редом. Но, на несрећу, све је то сасвим друкчпјс. „Задовољство да маниФестују какав мио. љубазан осећај, можс једино заменити код њих потребу за покретом и лармом, исто тако као П1ТО их радост коју стварају једино може утешити, што су изгубила предмет забављања. Живот треба увек да се креће ма на коју страну н све задржати наје тако лчко. Често такође добијемо више но ман-е, кад је опо више вежбање активности, а ово мање кад је чисто и нросто лишење". Нпшта истинитије, по самом разуму, да по1опГ6, кад се разуме као моћ за снречавање и задржавање, долази носле воље позитивне или буквално речено, кад се разуме као моћ импулзије. Ова је спонтана или инстппктивна, а она смишљена или вољна, и рећи да је боље да се апелује на наклоност, но да се учини да се задржн од маниФестација, то знпчи рећи још једном, у другом облику, да је лакше п сигурније обратити се инстинкту но размишљању. IV Зрачење наклоности А) Никлоност учитељева ирема ученику. В) Наклоност учет/ка ирема ученику (надметапе). Још нисмо прешли цео домен наклоности; видели смо шта јој је нредмет: васнитање осећања у прво доба, развијање дружељубља буквално речено; но, остаје нам још да говоримо о њезину зрачењу, о њезиној спољашњој акцији. Наклоности се могу иридружити н други начини делатности на духове, то јест настава у сонственом смислу; али свако је васиитање тражи и ниједпо је не искључује, шта више има је за о нову, и само је један њезин облик. Наклоноет није, без сумње, сама но себи, настава, средство да се стекну знања; већ она делује на духове, као квасац; она им утискује нокрет и живот. Она њима открива њихову моћ, она их гони да се маниФестују, да се нроизведу, и самим тим да се утврде и да се ирошире. Интелпгентно дете може остати апатично, инертно, и глупаво, ако му не сугерирате идеју о игрању, ако му не организујете игру, ако га не научите да се игра, играјући се с њим. Дете такође неће научити да говори, да мисли, ако му ви не говорите, ако пред њим не мислите. Настављати, значи чинити иред дететом оно што се хоће да оно ради, и дати му идеју .о томе да ради. Показати, то је нопуларна реч и дечја реч да се каже: научити, што је на свом месту. Настављати не значи објашњавати, већ значи учинити да се види. И то је истина о свима наставама, о оним највишим, као и о оним најелементарнијим. Да ли су прописи за саставе и за стил икад