Prosvetni glasnik

19*

НАСТАВА'И КУЛТУРА

275

саних, стихова Марудићевих само .је, нанисана у стиху, ,Јуднта" изишла наштамнана 1521 године (у Млецима) и по том још неколико пута ; сви су остали његови списи остали у рукопису до шездесетих година XIV столећа, када су и они издани у Загребу, у I књизи академијског издања „81;ал рГвсГ ћгуа^бМ", старањем Ивана Кукуљевића. Менчетнћ и Држић, становници дубровачки и савременици Марулићеви, нису писали, колико знамо, ничега латински; о њиховој начитаности у средњевековној хришћанској литературн нема никаквих казивања. Поетска се делатност' њихова налази у потпуној зависности од италијанске лирике трубадурскога смера, посебице од познијих подражавача Пстрарки, врете млетачкога песника 1лопаг<1о ОјивИЈиапЈ. У стиховима се ова двп предводника словенскога Парнаса у Дубровнику ослушкује и то и жалостивни глас о љубавној „служби", о љубавном „страдању", што је проведено, но обрасцу провансалско-италијанске лирике, кроз стотине иесама, почињући са дистихом и четворостихом па достижући до 600 стихова! Чега националног, словенског, изузевши језик, у тим песмама има врло мало: друкчији неснички обрт. назив „госпође" — .вилом". Индивидуалног, личног елемента такођер.јепремало: није лако разликоватисгиховеДржићевеодстиховаМенчетићевих. Већ савременипи нису увиђали тих разлика. Када .је 1507 тодине Никола Рањина настао скупљати несме од обојице у један сапг сошеге, он је то урадио тако што је, не обраћајући пажње на ауторску властитост, распоредно сву грађу по азбучном поретку. Овај је зборник срећно сачуван - а налази се у Задру у гимназијској библиотеци и послужио ми је и ако не као једини а оно свакако као главни извор за издања сниса ових књижевника, што је наштамтгано 1870 године У ДРУ г оЈ књизи .81апћ рјнаса ћгуакзМћ". Марулић и Менчетић-Држић били су савременици. Растојање је између Сплета и Дубровника, као што сваки зна, чса свим незнатио. Па ипак — из састава ова три песника није видно, а и из казивања литерарних историчара није такођер нознато, да ли ,је међу њима било ма каквих веза, јесу ли дубровчани (Менчетић-Држић) бар знали штогод о радовима свога сабрата но занимању, сплећанина Марулића. Не би, најзад, било чудно, ако строго нобожни Марулић, у чијим се стиховима стално слуша похвала врлини, Богу н Богородици, не би ни пожелсо читатн несме са свим другога- рода и смера, не би хтео ни нажње обраћати на стихове посвећене љубави према жени, на поезију која служи њеном култу. Ако би Марулић и знао што о тој поезији, он би је могао свом силом иесничкога негодовања само осуђивати. Но са друге је стране, опет, невероватно узети да би се Менчетић и Држић, ти представници веселог живљења и поклоници љубави нрема жени, послужили стиховима Марулића или да би од њих позајмили за себе образац. Али о томе говор даље.