Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

Јак срцо од лава, такођер од мене ова впл' гиздава не има спомене (VI 28). Држип : Ка се је јур вила али још госпоја гиздавја вндила и линша нер моја? Јер ако све ноде из мора извиру тер свуд се расходе и опет у њ збиру: Тач од ње пстичу све гизде радости и онет све стичу у љези лједости, А то је свидочно, јак зрачна јур зора и сунце источно кад сине врх мора (11). Као што се види, сгих се састоји редовно из дванаест слогова, ири чему се, треба напомеиути, никакви ритмички међуодноси у одел-еним слоговима не читају у разброј: дужина или краткоћа слога не игра никакве улоге, а тако се исто не обраћа нимало пажње ни на удар. Ни.је такођер неодступна погодба ни да би сви делови једне мисли морали пошто пото стати у границама једнога стиха, и ако у већини случаја у самој ствари тако и бива. Овај се стих, састављен из дванаест слогова, дели на две једнаке половине, на два полустиха или колена, по шест слогова у сваком од њих. По томе свагда на крају како шестог тако и дванаестога слога мора да буде свршена реч, била она једносложна или вишесложна. Но деоба стиха на шестосложни полустих не захтева и деобе мисли или реченице.. Нико, на нример, не осећа потребе логнчнога станка на шестом слогу у овим стиховима Марулићевом: Шапка сташе с пером на глави, долп пак... Ојме, нгубих скори му храну, мој труд вас... После послаше, и став они тихо прида-њ... Он се руком хита и рече : стан' гори... Унраво тако и у ниже наведеним стиховима Менчетића и Дргкића ток мисли и у вези са њом реченицо не изискује застајање на шестом слогу: Кроза-ч се гнјеваш тач још на ме, мој боре... Да-свак зна, ово кад од ње ја услишах... Размишљам још, рекох, госпође, ја сииоћ... Рекал бих : она је данпцп луч дала... Истом мп удили тој, чим се озиваш... Јак прамен, ки звезда по небу проносп. Стихова ове врсте има много, али треба казати, да је већина на страни где после шестога слога треба или ставити знак одмора иш