Prosvetni glasnik

278

бар може бити доиуштен мали застој, дагано иједва оиазно спуштање гласа. Но у том и у другом сдучају дељење стиха.на. две ноловине, на два нолустиха или колена потребно је при састављању два стиха у једну целину. У ствари само два стиха, заЈедио узета, састављају једну целину, само у дистиху надазе примене све погодбе овакога слагања стихова. Једнога етиха, одељеиога за себе, нигде и нема. Тек у врло ретким случајевима, где је строФа састављена из тростихова (на иример у Менчића III. 7, у Држића 12), трећи стих у*битности није дпанаестосдожни особењак већ випге приказује два шестосложна стиха, везана међу собом сликом, а међу тим као у Фактичним дванаестосложним стиховима јединство је дистиха састављено свагда двогубим сликовима парних стихова и то су једни у шестом а други у дванаестом слогу. Та је разлика видна у овим примерима: У велих је тЈг&х, тко је бид нрође благ, у злату п слугах, а затим греде наг; ну муке ни вепе — љувене несреЛе (Менч. III 7). При може бити лав без лова од звири, нер мене да љубав без виле аа.мири. цић које усишем — и жељно цздишем (Држ. 12), III Таким начином излази да метричку једиНицу овога стиховања пе представља један дванаестосложни стих већ дванаестосложни (или у другим случајевима шестосложнн) дистих. Само у сједињењу два стиха у једну целину излазе на видик све карактерне особине овога размера, чије сс биће саетоји у томе да је дванаеетосложни дистих снабдевен ре-довпо (изузеци су и сувише ретки) двогубим сликовима, од којихје један у средини, у шестом, а други на крају, у дванаестом слогу. 0 особинама ових сликова нисам намеран овде пространо расправљати. Слик се може оснивати на једносложно.ј речи с отвореним слогом, на пример ни-дни, гре-мре, мни-ни, те-ее, то-ко, да-ја, ја-тја, ја-сја и т. д. Иначе тога може бити само у једном делу слика, т. ј. само у једном стиху, да се налази таква једносложна реч, на пример зазре-мре. јадовни-дни, цти-лкиости. Сликови ове врсте не чине особити утисак. Много се чешће и с већим успехом употребљава једносложна реч с отвороним слогом, на иример мед-ред, цвил-вил, тат-врат, пут-кут, ред-злед, глае-час', хип-лиа, вик-лик, Кух-дух, звир-мир и т. д. И овде се може једнбеложна реч јављати само у .једпом стиху, а у другом јој иде на сусрет реч вишесложна, на пример иомоК-ноЛ, ствар-нехар, мртав-здрав, јес-урее, разум-друм, вил-сатворил, ноК-немоЛ, образ-час, сан-болизан, лав-љубав, жив-снизив. вал-уиисал, стал-ироцвал, глас-облас, бит-говорит и т. д. Многосложне се речи с обе стране сликују доста често еамо с.чојим последњим слоговима: гришник-чловик, одриш'-узвиш', тројство-