Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

279

отајство и т. д. Ни оваки сликови не производс доброга утиска, и они сс налазе, како ши се чини, чешће. у Марулића него у Менчегића. У нравилве долазе двосложни сликови, као сузи-иузи, ауне-куне, алачамача, радос-младос, боже-можс, златом-илатом; или се слнкују по два слога вишесложних речи: захвалит-иожалит, мразом-иоразом, мољцневољу, сиоменем-иовенем и т. д. Најзад долазе сликови, где гек самогласници одржавају најпотребнију хармонију: уирав-љубав, намирихраздилих, кусим-сузим, образом-украсом и т. д. IV Овај, овде укратко описани, размср господари како у Марулића или Менчетића и Држића, тако и у најстаријих песника острва Хвара (у Дуцића, Хекторовића) и у свих ближих следбеника овога старијега покољења. Сад се истиче интересантно питање, каквим су нутем сви ови песниди дошли до номенутога размера и у каквим су се нриликама, као и иод каквим разлозима, они зауетавили на избору овога размера са свим ритмичним појединостима његовим? Дуго време нико није ни стављао овога нитања. За тим се, нод утиском неких истраживања о дијалектичним особинама језика ових првих песника, развила теорија, по којој јс Марулић, будући уошите иачетник словенске ноезије у Далмацији, предњачио такођер и својом стихотворном вештином, а од њега се тај размер нредавао даље свим осталим старим ноетама, особито дубровачким, Менчетићу и Држићу, ио том поетама хварским итд. Ова се тсорија нодударала још снеким другим околностима, на нример замишљеним позајмицама језика његова, тј. доказивало се да су Менчетић и Држић зајималн од Марулића не само стиховни размер већ такођер и многе особине језика. Речју у Марулића су гледали као на први н главни извор све дал.е ноезије. Али такво посматрање нс може сада издржати критике: оно се показало као неодређено, не задовољава нас у садашње доба зато што не може бити доказано. Не гледајући на са, свим сдабу обраду историје јужнословенске литератује, ми смо ипак уверени о томе да су и у Снлету и у Дубровпику постоја.ш покушаји словенскога стихотворства много нре Марулића и Менчетића-Држића, и ако онл, можда, нису имали тада карактер литерарне делатности већ су бидн тренутнн цвстови породичних и општих свсчаности. 1

1 Кад је моја Ј.асиравица била. већ иоглдиа у Нетроград, доставо. ми је лој друг, 11 роф. Јиречек, за мој » АгсШу 1иг 81аУ1всће РћПоЈо^е* врло интересантно истражпвате о једном од поменутих иоета дубровачких, под именом »Бег га^ивагг.8сће Т)јсћ(;ег ^јкко МепбеМС*. [Ова је расирава ироФ. Јиречека штамвана у том часопису В. XIX. Прев.]. Истраживаља обилују новим биографским иодацима, црпеним из дубровачких архива. Он је мзмеђу осталога нашао у иергамеитном зборнику »Глћег 81а1иг,огпш <1оапе" на иразиим страницама разие словенске ириписе. Једна