Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

На тај начин остаје отворено питање од куда је дошао поменути размер дванаестосдожних стихова Марулићу и Менчетићу-Држићу. IIре повише година дао се био, по моме савету, на расправу тогп питања један од ранијих мојих бечких слушадаца, Давид Ковачеиић. Подазећи од претпоставке, у коју су онда сви веровали, да је Марудић био родоначелник свој познијој ноетској радњи, и верно одређујући какактер његове иоезије која је зависида од срел,њевековне литературе хришћанске, г. Ковачевић је стао тражити трагове утицаја средњевековне латинске поезије и посебице црквених химана на сгихотворну уметност Марулпћеву. Али његова Истраживања нису бида увенчана уснехом. Из двсју Франгментарних расправица, објављених у хрватском недељном дисту „Лдепси" (за 1891 год. на стр. 443 под именом БИкотап1 ЛтапаевЈегас и на стр. 507: Рп1о§ к 1а81огЈј1 ћгуа 1вке те1пке) стичу се одречни резудтати, тј. Ковачевићу ниЈе пошло за руком доказати да се Марудић за дванаестосдожни, двогубим сдиковима везани, дистих користио готовим обраецима датинским, и ако има неких аналогија, као нпр. у 1>аше1, Тћезаигиз II 371: Е%о диае реш, оујз виш тјаега; А &пее &г!ап те Језп Нђега! У овом је дистиху .јасан сдик н на крају (птега-Ићега) и донекде у средини (репг-1аг!агг). Ади је уоиште сличних анадогија врао мадо, и оне су довољно слабе и да би нас могде скдонити на веровање да.се баш овде, у стиху латинских химана, надази извор Марудићеве сгиховне уметности. Уз ову сумњу у гдавни основ иду и хронолошке немогућности да би Менчетић и Држић могди позајмити овај размер од Марулића. И ако нема могућности с нуном тачношћу одредити време када је Марудић иочео писаги хрватске стихове, ипак, судећи по свему карактер његове литерарне дедатности, он то није могао чинити, како сам већ казао, пре 1500 године. 0 Менчетићу, нак, и о Држићу постоји сведочанство, у сачуваном канцонеру Николе Рањине, да со већ 1507 године и у доба писања овога канцонера рад оба песника сматрао завршеним По томе не нодлежи никаквој сумњи. да је главни део њихових стихова — љубавне песме — био ,је рука, чије ее време, судећи ио потезима иисања, етавља у другу иди у трећу дееетину нетнаеотога етодећа, унеда ове стихове (и то ћирилицом!): Сада сам1. шставдет. сридв мшрске иачине Вадивп мшкиго бненв, дажг> дотиде с висине КадБ дшидшхј . на кшпппг,. мпихб да самБ... Ево иеочекиване иотврде мојих, горе наведених, речи да су се одавно већ цре Менчегића и Држића у далматинским градовима саставжади дванаестосложни стихови са двогубим сликовима. У наведеном је одломку сачуван бар један цео дистих са свпма особинама горе изложене стихотворие уметности. Забелепгка иисара иотиче из цитата неке песме саставл.ене, може бити, поводом некакве катнстроФе на мору.