Prosvetni glasnik

292

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

то тек у прло.ј (на. стр. 339), где је по примеру версиФикације Мару.шћеве састављао дванаестерце са сликовима аа— №, 1)ћ—сс, сс—(М, и т, д. ов,о је Менчетићу могло постати познатии не по рукописним тетрадама Марулићевих еастава. већ пв гатампаном' издању ,Јудите ц 1521 године. Али — ја сам се латио само да објасним избор дванаестосдожнога стиха у најстаријих песника словенских на Јадранском Приморју. Јесам ли то постигао — остављам да кажу други. Прев. А. Г.

КАКАВ ГАЗДА ОНАКВА И ОТОКА! (ПЕДАГОШКА ФАНТАЗИЈА) Јутрос, таман сам био у највећем раду са својим ученицима, кад ,се на "улици чу некаква страховита ларма. Отворим брзо нрозор... Векакав бесан кочијагп викао је, дерао се у сав глас, псовао је, и ручицом свога бича ударао је, из све снаге, по једном мршавом коњу, који је вукао некаква тешка кола, претоварена врљикама. Кад се у рукама кочијашевим пребио бич, био је дохватио једну врљику с кола, и њсш ј.е тукао по кон.у, који је био стао као укопан. Сирота животиња (овде мислим на коња) свакако се била преморила, и тога ради била је стала, да би повратила душу. Еочијаш опет, није хтео да разуме, отночео је викати и батинати коња, и овај сад није хтео никуд с места. На страховите ударце коњ је одговарао' ритањпма, и покушавао је чак и да )једе свога злотвора; но, коњ је постао упоран у својој охолосги п изгледало је да свим тим хоће нарочито да намучи свога крвника. Требало је да би се коњ напослетку решио и да би повукао кола, да се његов злосрећни газда склони и да га замени један његов друг. После малог миловања и неколико лепих речи коњ се смирио, и рекло би се, гордо са своје победе снажно повуче кола и пође напред уздигнуте главе и начуљених угаију. Овај ме је призор, спрва, веома узбудио и мало је требало на да се и сам умегаам у целу ствар, и да изгрдим онога кочијагаа. Но, тада- ми паде на ум, да немам права на то, и да се и мени, као учитељу, често пута дегаавало да изгубим стрпљење пред каквнм учеником и да се понашам према њему, како ми, као образованом човеку, не доликује. Повукао сам се у разред, затворио прозор, и какојебило време да децу пустим кући, то сам одмах и учинио, а ја сам остао да размигаљам о педагогаким последицама напраситости. Четвртак је, и по подне деца нису долазила у школу. Хтео сам се користити лепим временом и на бициклету учинити излет у оближњу