Prosvetni glasnik

294

НРОСИЕТПП ГЛАСНПК

свуда и свагда једна и иста анадогија; истим узроцима увек одговарају исте последице. Неодступно нашао сам да су благост и стрпљење учитељово узроцима љубави и оданости ученичке'; а суровост и грубост да су узроци тврдоглавства и лицемерства; да је слабост извор подлости, а методичан рад опет да је извор енергичне приљежности и марљивости... Никад, чини ми се, нисам тако снажно осетио моћ утицаја учитељева у васпитању ученичком, нити пак мораану одговорност којој се нзлаже, занемарујући да се ноправи од својих проФесионадних иогрешака. Моја шетња, изгдеда ми, није бесидодиа, имада је дејства, а можда ће и код других изазвати згодна размишљања.

НОВ МЕТОД ЗА НАОТАВУ АРИТМЕТИКЕ Ако посматрамо успех ученика у математици у току цедог њиховог гакодовања, дако ћемо опазити, да ова наука многима од њих изгледа тешка н мадо разумљива. Већина ученика учи на памет доказе теорема, а тако исто и решења проблема. И само по неки од њих, они који су нарочито обдарени, са разумевањем раде. Ова окодност одавно је скренула нажњу педагога и они су је приписивали методи недовољно рационалној, по којој се ради у основној настави аритметике. Математика је тешка, кажу они, не зато гато она захтева нарочиту способност, него с тога, што се ученицима у вишој и средњој школи не дајс средства да је схвате. Према томе, за време Ре81а1о221-а недагози су тражили најбољи метод за ночетну насгаву математике. У овом истраживању пажња је бида скренута нарочито на нотребап материјал у очевидној методи. У самој сгвари, нрсма Г^ау-у, немачка школа има више од две стотине типо!'.а ове збирке, од којих су многи са.мо копије онога, што се већ имадо. Ова обилност типова малоје помогда настави, а њихов квантитет чак доказује да нису довољни. Може се рећи, да нитање о материјалу погоднијем за лакшу елементарну наставу аритметике. није још решено и осгаје да га реше педагози нашег времена. Испи^ивање овога приморадоје немачке недагоге да тсже, да учине што очевиднијим физички Нроцес, помоћу кога се стпара појам броја. Штн је број? Ето питања, које занима немачке недагоге осношшх шкода и које попуњава радове њихових педагошких журнада. Нанротив, руски недагози се слажу готово једногдасно у мишљењу. да је појам о броју урођин, да га ученици већ имају улазећи у школу и да је нрема томе сасвим некорисно поставити ово питање као питање нарочите методе. Ова