Prosvetni glasnik

2у:

супротноет у мишљељу показује јасно да посматрају исти проблем са ранличитих гледишта и да су с тога и једни и други у заблуди. Чвор питања је у овоме: да школска настава не тражи схватањс броја, него испитивање количине и величине. Главно је за ученика, не да зна да израчуна колико је 5 и 7, него да разуме кад треба сабирати а кад множити. Моћ рачунања је природни дар, а и заузима ирло скромно место међу осталим математичким способностима; може посгојати човек, за кога су и најпростији рачуни тешки, а који међутим има неоспорне математичке дарове. Ограничивши се на испитивање најпростијег појма о броју, немачки педагози заборављају, да је овоме нитању паралелно питање о рачунској радњи. Врло често дете, које зна да броји до нет, не зна колико износе два ораха и три ораха. Појам сабирања још је неприступачан његовом разуму, баш с тога, што премаша његову способност да рачуна и што захтева нарочити умни дар. Према томе са овог гледишта да настава аритметике тежи изучавању узајамне зависности величина, можемо одредити иотребан материјал за ово изучавање као целину, која нредставља највећи могући број конкретних замисли нодобних, да наведу ученика не само на идеју о бро.ју него и на иде.ју о радњи. Справе за мерење могу да допуне овај материјал. Како да се ностави ток наставе на овој основп ? Тога ради поделиће.мо оеновни ток наставе на два дела: дсчју башту и основну школу. Настава у дечјој башти треба да буде основана на идеји о игрн, али да не буде игра главна ствар, него само да је чини занимљивом и интересантном. Да би нрецизирао своју замисао узимам као пример игрц трговаци. Ево у чему се састоји: деца се поделе на продавце и купце: први набаве робу: обојену хартију, која им нреставља нантљике, зрна јечмена, зоб, воће, бонбоне итд. Куици се снабду новцем од картона, којн треба да буде верна копнја иравог новца. Игра ће бити тако удешена, да продаја почиње ирво једним нредметом: нродаје се једна јабука. једна бонбона и увек се плаћаједан динар. Затим нродаја почиње са два, а може се удесити и да се враћа од новца: тако, једна јабука стаје јодан динар, купац даје два динара и добија једну јабуку и једну бонбону, питање је да ли зна колико нма за то да плати? У даљем току игре нојавнће се ннтање много коплпкованије: како ће се оценити роба, ако је тежина робе различита од тежине завоја; колико ће се илатити за две јабуке од којих свака кошта два динара ? Ако одредимо наше цене тако, до бројне иредставе буду ногодно градуисане и да деца неприметно примају представе све већих и већих