Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

бројева, ова ће добити огледом очевидно појмове који ће им дати низ магематичких идеја, међу којима је најважнија идеја о једнакости, пропордији и рачунској радњи. Еад дете мери нантљику од три до нет метара, стављање нантљике дуж метра даје му појам о просторности, о ненрекидном рашћењу дужине: а знак, који дете ставља на крају сваког метра, даје му појам о мери. Сложенији скуп асоцијација донун.ен је мерењем где је чулна импресија удружена мишићњим осећааем, а и једно и друго бивају контролисани равнотежом теразија. Међутим, игра трговине и изучавање особина дужинс не дају детету нојам, који добија нребрајајући предмете: прутиће, мале коцке итд. Да не би занемарили овај појам можемо упоредо са првом игром организовати и другу, коју ћу назвати: игра слика. Услови за то могу бити врло различити. Узмимо једну гравуру, која представља пастира и овцу у ливади, ограђеној дрвећем. Дете има играчке, ко.је представљају ове ствари; оно их намешта по нлану гравуре на зеленом иапиру, који представља ливаду; потом му се покаже друга гравура. ко.ја представља стан пастира и кошару овце; пастир се враћа кући н води овцу у кошару. Доцније ће моћи да прода овцу за један динар и да куни краву. Све ово доириноси да дете добије нојам о броју 1. После овога пастир има две овце, па три итд. Игра ће се комиликовати и објасниће радњу: да ће, ако овчар од пет оваца нрода 3, две кошарице бити лразне. Комбинујући сада ову игру са првом, добићемо серију практичних проблема, који ће објаснити све аритметичке радње. У току ове игре сабирају се јединице (1 јабука, 1 м. пантљике стају два динара), мало доцније ове јединице нредстављаће индивидуалне ствари. Дете јасно види, да се, ако од иет оваца нестану две, остале могу разместити у три иразне кошаре. Баш овај детаљ, да свака овца има своју кошару, да.је детету идеју, коју не би могло иначе добити.... Да би завршио са дсчјом баштом морам додати, да је ненриметно уведен још један геометријски елеменат. Ради тога иредлажеи да се спреми лист хартије иодељен на квадрате. од 1 с1т. Пошто се изреже из листа један квадрат, задаће се деци да га ставе на лист беле хартије и да помоћу њега од ове изрежу 1 (1т 2 затим на лист црвене и од ове да изрежу 1 (1т 2 , тада ћемо упоредити величину оба квадрата итд. Од свију ових квадрата саставићемо цртеже и бројаћемо колико их има. Од свих квадрата може се нанравити кутија, на пр. пошто се изреже један квадрат састављен од девет малих и од овога исеку 4 мала квадрата унакрст, остаје јога пет у облику крста; савијајући иобочне квадрате и састављајући њихове ивице, добићемо једну кутију, која ће имати облик коцке и моћи ће се покрпти обојепим папиром. Тако исто можемо исећи квадрате дијагонално, уиоре-