Prosvetni glasnik

298 НРОСВКТНИ ГЛАОНБК

чаша, даје им појам о смањивању и дељењу кодичине у њене делове. Кад рачун са десетицама буде добро схваћен, може им се показати сантиметар. Тога ради, предложићу, да се нацрта на свесци један квадратни десиметар, да се подели у десет хоризонталннх појасева и да се они обоје; сваки од њих имаће по 10 сантиметара у дужину и по .један у ширину. По том да се учини исто и у вертикалном правцу. Узмимо ио један појас у сваком смислу, упоредимо њпхове величине видећемо да су једнаке. Тиме 1>емо учинити да деца уиознају нравоугаонике, можемо им поставити серију проблема: конструисати нравоугаоник, чија је дужина шест а ширина два сантиметра; наћи колико квадратних сантиметара има његова површина. Вежбања са сантиметрима допринеће, да се нацртају различите геометријске Фигуре, да се измере њихове иовршине, да се упореде величине површина и да се деца увере о једнакости слика и поврпшна. Настава о сликама треба да почне са правоугаоником, она ће доиустити да се измери његов обим и иовршина. Еомбинујући више правоугаоника добиће се њихов збир, а савијајући их но граничним линијама добиће се правоугли паралелопипед, са странама и основицом, чију .је површину лако одредити. Осим геометријских вежбања, треба увести и мерење, спремивши тегове од 12, 15, 17, 21 и т. д. грама. Мерење ће припомоћи да се смене мале тежине већим и добиће се велики број проблема о сабирању, одузимању, множењу и дељењу. Свн ови проблеми могу бити оверени огледом, а произлазе из саме наставе. Нека деца биће већ у стању да нађу најпогоднији начин за мерење, употребивши потребне •ге;кине и може им се ставити питање о најпростијим комбинацијама. Квадратни десиметар даје врло згодан прелаз ка рачуну са стотинама и дозвољава да се прошири СФера бројева до 1000. Али, мислим, да је добро зауставити се мало дуже на прво.ј стотини. показу.јући деци како се ради са двоциФреним бројевима, а нарочито како расгу геометри.јске слике. Са правоугаоника прећи ће се на паралелограм и правоуглн троугао, показујући огледом једнакост површина паралелограма и правоугаоника са истом основицом и висином. Да би то доказали, треба исећи нравоугаоник но дијагонали и, састављањем једнаких катета добивених троуглова, образује се паралелограм, који се може трансФормисати у пцавоугаоник. Тако исто, лако .је, пресецајући правоугаоник ди.јагоналом, показати да је површина правоуглог троугла једнака иоловини производа катета. У овом иериоду настане најважније је и најтеже учење таблице множења. Мислим да ће проучавање новршина допринети, да се овоме доста лако приступи. Ја бих предложио, да се ученицима направи таблица множења по Питагори и да је брижљиво испишу на картону,