Prosvetni glasnik

300

НРОСВЕТИП ГЛАС1ШК

Многи математичари жале,. што је геометрија, као наука простора, у сгвари мање схваћена и што ироблеми о конструкцији постају све тежи и тежи; зар то није усдед тога, што се дете вештачки посвећује у рачун и што се тек доцније бави геометријским сликама? Међутим геометријска слика је тако проста, да је чак и нрво детињство сретау виду пграчака(Фребелове шарене лопте). Справа Бау-ова није ништа друго, до схватање геометријског облика као игру карата, где око навикне да позна сваку карту по њеном облику, а да не бројл тачке. С друге стране, Физика тр«ба такође, као непосредан оглед дечјн и као наука Фенома, који га окружују, да заузм_р почасно место међу елементима основне наставе. И то је баш оно, што чини интуитивну методу, даје детету ироналазачки дар и буди п .егов нрви корак. 1>тцг1 Оакшпе. (I/ Е(1пса(;епг МоДегпе). Д. М.

НЕ ПРЕОЕЦАЈТЕ И НЕ ПРЕКИДАЈГЕ ОПЂЕЊЕ (ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА)

Каква се идеја, уонште, ствара о „наставннку", иа био он проФесор на Сорбопи или сеоски учитељ? Вазда се он представља као човек који зна и који говори, као човек, који, речју, шири око себе зпања и науку. Његови ученици имају само да га слушају, па да се изобразе. Извор је непресушан, само се треба потрудити и пити са њ. Међутим, ми, људи од заната, знамо да је цела ова ствар много сложенија, и да није довољно само говорити, па да нас неко и разуме. Наши ученици могу, нокадшто, пажљиво пратити какву лекцију, па из ње не извући ни трунчицо користи. Реч, реч наставникова може бити само ништаван и празан звук, ко.ји се дотиче само ушију, а духа никако. Зашго? Зато што су идеје непреношљиве. Идеје се изражааају речима које саме собом иису ништа друго до знаци, нрости звуци. Ако онај који говори и онај који слуша не ставе исте осе&аје под исте звцке, једне исте означене ствари под једне исте знаке, код њих се врши трансмисија речи а не идеја, код њих доиста нема опћења речима. Ириђете мп и рекнете ми: „Дубоко ме је потресло скорашња смрт моје мајке". Те речи пробуђују у мени боне и тужне успомеие, јер се десило да сам и ,ја иретрпео, раннје, тај иети удар. И с каквом лакоћом се уносим у вагае осећаје! Еако лако ваше речи чине да општим -с вама у наклоности према нодељеној несрећи! Али какав трећи пријатељ, који је те среће да му Јв маги још жива, придавао би вашим речима само имперсонални п неодређенн значај. Чујемо н разумемо, и