Prosvetni glasnik

302

11росветни гласник

чији им смисао и значај измичу; међугич, она ииак задржавају о«е нејасне израле и ионављају их као какви папагаји или се пак задовољавају да у главном разумеју оно што им кажемо и тако се павикавају на недовољно, пристају на опо: скоро, обучавају се тако да „говоре и да не кажу ништа". Многобројни су још они наставници, који ношто су оддучно радпли да унросте своју наставу, нмсу довољно миелили да прилагоде свој јозик снази, илијош пре слабости н иемоћности своје аудиторије. Изложити какву ствар која се добро појима релативно је лака ствар, но „рећи је" тако да. буде добро схваћена и појмљена од ученика, то је већ тешкоћа другог реда и врло је озбиљна. Једна лекдија може бити методички изведена, може бити пуна садржине и тачна, па ииак да промаши цпљ само с тога, што није саопштена језиком који је довољно прилагођен разреду. И не иомишљајући на то, често нута у свој говор уносимо речи и сувнше техничке (вибрација, пресија) или апстрактне изразс (правда, напредак, право, реФорма, принцип), или двосмислене изразе који збуњују децу. Мп тај израз разумемо, разумемо га у сваковрсној његовој употреби, јер та.ј израз објашњава све осгало што ми говоримо и знамо, али наши ученици не разумеју га, са истом лакоћом, кад им звук овог израза допре до уха, нити пак могу да ухвате тачну разлику. Тако, на нример, аатрон је старешина, али је то такође и светац под чију сс заштиту ставља каква црква, варош, корпорапија. Еако да се дете не збуни у овим тако разноликим нримењивањима једне исте речи, ако се ми не будемо непрекидно наштили, да му мисао увек одржавамо јасну и светлу, и да га постенено водимо од онога што добро познаје ономе са чии бисмо га хтели упознати? Оне учитељице и учитељи, који су настављади у ириправном разрсду или у првом разреду уопште се познају по говору којијетечан и лак. Потреба да их разумеју млада и мала деца изгледа као да их је сиабдела некаксим специјалним инсгинктом; они умеју да се управља.ју по својој слушаоници. Оледујте њихову примеру: они говоре иоказујући предмете, слике, прикривајући, у прилици, црну таблу брзим потезима; они зближавају нове и непознате изразе већ урођеним познатим речима; они су се одвикли, што ј,е већ мање више укорењено но свима старијим разредима, да нејасно и тамно објашњавају нејасним и тамним и да нокушавају да одроде смисао какве речи наводећи синоним који је такође потпуно неразумљив: они нретпосгављају, дефиницији периФразу објашњење и нарочито стварни пример, и свима тпм операцшама они врло вешто руководе, не стварајући значаја свакој речи, без некорисног и тешког задржавања. Овај утаначени и јасан језиК доиста ствара опћење између ученика и наставника. Слушајући га, он је толико прост и једноставан