Prosvetni glasnik

ИРОСВБТНП ГЛАСНИК

п-]}итискујемо. Да ли .је чудновато, што.се она одупире, и што се, кадигго, свети ? Завршетак васпитања притискује школу. С погледом на циљ који треба постићи (диплома, содијална-. улога) удешени су наши шкодскв програми и тачно је распоређено воеме: шта и к.ад треба урадити. Мало се заборавидо на средст.ва, заборавило се на: сопствени геније дечји, на његов начин осећања, мишљења. Сви ми, који се ииак сматрамо да радимо носао како ваља, застанимо и запитајмо се у тренутку кад хоћемо да отпочнемо с каквом лекцијом коју смо „добро нрипремили". Тачно смо распоредиди градиво, прибедежили смо сва ногребна објашњења, израдиди смо план, чак смо израдили и резиме, али сметнули смо са ума, признајмо то, оне који ће нас едушати. И тако, кад се сврши лекција. често имамо придике да се зачу. димо како је мадо успеха. Извињавамо се еами себи, мисдећи и тврдећи Да је била тешка декција, и да је, такође,; било тешко прозрети У дсчју душу да бисмо је осветлили и покренули. Да бисмо нашу наставу поставиди тачно на домашај наше обичне аудиторије. нотребно .је нознавати дете нли још пре познавати децу, јер сусрећемо се са најзнатнијим индивидуалним разнодикостима чак и међу браћом и сестрама. Атреге .је мислио на једну науку коју је сасвим онравдано назвао 'кИдггшцие, у намери да овим изразом покаже да би она имада за задатак да учини да познамо сопствене особине дечје, њихове тожње, њихове одлике-. И ако се реч изгубила, наука се лпак васпоставила. Француз Вте1; њим се увек врло корисно служио, и донео части свом роду. У Бриселу је одржан интернационални, педолошки конгрес. Експеримептална истраживања немачких и америчКџх психодога, повели су сувремену педагогију путом који може биги врдо погодан и на коме нас све светује да и ми тим нутом слободно пођемо. Но, да се разумемо! Ми сматрамо да се деца могу корисно проучавати ван лабораторија психолошких. Треба само истинске љубави, доброг осећања, нотребон је посматрачки дух довољно упућен. За научнпке, да траже редукцију квадитета Феномена према измереном квантитету. Но, очекујући њихова истраживања — којима придајемо највећу важност — њпхове статистике. њихова експериментисања дала су јединсгвених тачности у нсиходогији дечјој. На тај начин постало намје много дакше учинити нашу наставу живахнијом, боље је распоређу.јући и прилагођавајући је што више према детету. Друга резерва. Прнлагодити нашу наставу дечјој ментадности, установити шкоду по њиховој мери и по њиховом стененишту, то не значи да дечји укус треба да постане нробни камен наставе и да ће његово задовољство посгати нормом сваке интедектуадне дисциплине.