Prosvetni glasnik

ЦРИКЛЗИ И ОЦЕНЕ

311

жеаем у ствар и вдаститлм убеђењеи, а ово носледње претпоставља оно увођење у самосталан рад, које једино чинн иодобним за слободно испнтивање као и за цравилно примењивање добивене науке. А како университет треба своје ученике да васпита не за аутомате и оруђа без воље већ за људе, који самостално мпсле, и за характере, с тога је баш за њих само научно иснитипање носледње и најважније помоћно средство настави" (стр. 28—29). Даље В. истиче и то, како је университет увек излазио на сусрет новим захтевима и потребама и стварао установе и уредбе према њпма; али учињепим почецима мора доћи у помоћ нова организација. Ну нови и старн идеал васнитања нису непомирљиви супарници, већ се могу леио номирити. ..Јер онај стари идеал образовања ми не можемо напустити, а да тешко не загрозимо најдрагоценијем добру, које је стекла немачка велика школа, јединству наставе и научног исггитивања. Ну ми се не можемо уклонити ни испред новога идеала образовања, који су створиле снаге, што раде у држави идруштву" (стр. 53). Дампрехт је великошколској реФорми посветио два свечана говора: приликом отварања Института за културну и универсалну историју у лајпцишком университету 15. маја 1909., који је Институт његова творевина, и рекгорски говор 31. октобра 1910. године 1 . Овај носледњи говор нарочнто истичемо, јер је он дао повода Вентигову снису, с којим ћемо се овде ближе уиознати. Ради потпуности да додамо још, да се уннверситетски нроФесори и у својим свечаним говорима са другом темом често обазиру на задаће и потребе унмверситета и рада у њему. То је, на пример. учинио и германиста Т. Зибс ириликом црославе стогодишњице бреславскога университета 2 . Као што и Вунт тражи за университете највећу слободу учења и научнога рада, која мора владати и код университетскнх наставника и код њихових ученика, тако и Зибс у свом говору, у ком се ноглавито износи историја бреславскога университета, заступа академску слободу. на вели: „И тако се за, нас университетске наставнике показује као највиша дужност: неограничено тражење истине и одушевљено и.јасно учење, које изазива ентузијазам и које је нодстицајна снага у науци и. уметности. Нос з1кпо утсетиз! Тиме ћемо постати велики и једно столеће већ захваљује верности. која је овде чувала Прометејеву ватру" (у нав. сп., стр. 28.). Ну оставимо говоре Вунтов, Ламнрехтов и Зибсов, који нас одведошо од ириказивања означених списа, па се вратимо њима. Хибнер (3) баца најпре поглед на сјајне установе садашњих великих уннверситота немачких, али мисли, да и за мале университете важи то. да се сада најмања мера неизбежне материјалне опреме изванредно повећала нрема ранијим временима. Заостајање би не само у природњачкпм и медицинс-кпм већ и у тако званим духовнонаучним иредметима учинило најпосле немогућним учешће у неговању науке и таквој би школи одузеловаздух лотребан за живот н равнонравност са осталим университетима. Ну старање око спољашњега напредовања не сме нотиснутн у позадину бри.гу за духовно здравље университота. Нознато је, да немачки унн-

1 Каг1 Батргесћ*, Ђтег ВеЛеп гиг Ноећ8еШге/огт. I. Ке(1е §е1е^епШсћ Јег. Кг(Шшш§ с1ез Кот§1. 8асћа. 1паШи1з Гиг КиИиг- ћпЛ ТЈшуегаа^ебсШсћге 1>е1 Јег ХЈпЈтегвиа! Ее1р21§ ат 15. МаГ 1909. II. КеЛе 1)е1 ТЈћешаћте (1ее Кек4ога1;8 Лег ШЈтегаНаг; ВеЈрг^, ат 31. Ок1оћег 1910. Верлин, Вајдман, 1910. - Тћео(1ог 81 ећб, 2иг Јаћгћип(1ег{Ге1ег Дег ТЈштегзИа! Вгеа1аи. Не(1с ге--' ћаНен 1)е1т Гед1ак1из ат 3. Аи^из! 1911. Бреслава, Ф. Хирт, 1911.