Prosvetni glasnik

316 ПРОСВЕТПН 1'ЛЛСПИК

50. св. 69. год.. објавио (Јш8р1ат асаЛеписиз. Овим је завршена озбиљна и разложита расправа Вентигопа, која нссуињиво заслужује пажњу свих. који се интеросу.ју за питпња, о којима се она бави. Сасвим је другачија Линтова (5) расправа, која је писанн са иотпунога другога гледишта. Док Вен?лг предлаже реФорме, Линт тражи иотпун нреображај. У иредговору он вели: „Овде објављена опажања и предлозп за реФорму потичу нз искустава, која сам прибрао: 1. за време мога седмогодишњег учења у берлинској Техничкој Величкој Школи и университету и на ту положеним испитима, 2. за време мога деветогодишњег рада као аснстепт у разним одсецима Техничке Велике Школе, 3. у мо.јим приватним наставничким курсовима, у којима сам на стотине студената посматрао и питао о овде обрађеним стварима. Ресултат је : Настава у &•■ликим школама и исиити морају се из основа реформовати". И ако се овде у ирвом реду имају на уму велике техничко школе, оно лгто је ту речено може се нрименитп и на универсптете. .1 м н т у се чини погрешан део наставни нринцип. После кратког увода он 1.злаже сво.је "мисли оним редом: вежбања и предавања, пре испита, испит, ироФесори. приватни доценти, асистенти, студенти, реиетитори, држава. будућност, нотребне реФорме за стручну школу и за велнку школу, ире .ори. Бњижици је додана једна петиција земаљској скупштини за одобрсн.е, да се ипжињерска динлома иоред досадашњега начина добијања у техннчкој великој школи може добити и иолагањем испита нред нарочитом комиси.јом, независном од велике школе и без доказа о посећивању које велике школе. Што се тиче вежбања, владин комисар са стручном педагошком спремом. који би нрегледао сва великошколска вежбања, мучно да би нашао једно место. где нису ненрекидпо чпњеие ногрешке иротив на.јнростнјих нравила разумие наставно организације, какве се погрептке не могу стално замислити у некој сеоској (општинско.ј) школи. А још горе је са предавањима. И ту би влада требало да пошље комисара. ннр. на предавање из механике или статике у берлинској великој техничкој школи или из математике у университету, И овде је кривица до система а не до воље личности. Студенти дакле не науче нуниа из предавања и вежбања, већ само траће време и новац, и испптје за њих зло. Испите треба тражити само од оних, који добровољно воле да буду испитани него да учествују у настави. ПроФесори нису искусни иедагози те и не знају, шта студенти могу урадити. Нема никакве контроле над оним, што нроФесор даје студентима. Научника дабоме држава несме узнемирнвлтн контролом; алп од нас тавника мора се траж.пти -рачун. Ва избор цроФесора важи погрешно начело да се узимају научници а не у првом реду педагошки спремни наставници: на и кад инак будс позиан неки, који има наставничког талента и смисла за организацију наставе. тај може само мало урадити нрогив неповољности свих прилика. Многи се иаставници и труде, али оно што они могу дати није довољно добро. Приватни доцентн пе играју у техничким велидшм школама никакву улогу. Већином они према евојој спремн не могу давати бољу наставу него проФесори. Асистенти стоје у најтсшњем додиру са студентима, те с тога норед њих највпше нате од ногрсшпе организације наставе. Студенти морају ступиги у борбу против система, који под „акадсмским" именом даје само рђавунаставу и недостојно постунање. Што се тнче репетитора, садашње наставпе и иснитне нрилике су богате земљпштем. на коме успевају само рђавн реиетитори. Л. за, будућност тражи одвајање стручпе велике школс од велике школе: нрва треба да спрема дипломске пнж,ењере а друга докторе ипже-