Prosvetni glasnik

476

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

какво је морало да буде прелазно стање религија, установа, уметности и морала вишег ступња пре но што су доспеди до данашње висине. Специјално за морал, ми исто тако не можемо узети као мерило садашње стање наше свести, да помоћу тога разумемо и објаснимо каква је морада да буде свест примитивних друтптава. Ми чак не можемо ни претпоставити да је тада уопште и постојало нешто слично нашој индивидуалној моралној свести, каја има способност иницијативе и независности, и у стању је да се опире опште признатим наредбама, или да им се прилагоди тек иошто се размишљањем на то одлучи. На супрот овоме, научник ће покушати да утврди шта се члановима примитивног друштва наређује или брани, како се испољавају те обавезе и забране, какве су им санкције под видом испаштања, казне или гриже савести, и нарочито са каквим су верским догмана и представама солидарне. Он се неће упуштати да у ту дадеку прошлост преноси јасно разликовање, очевидно скорашњег порекла, између онога што је религиозно, правно или чисто моралнО. Најносле, он ће покушати да одреди, у колико то буде могућно, какве су промене морали да претрпе обичај и табу 1 дивљака да би поступно узели облик закона, у текстовима који су истовремено и религиозни и правни, као на пример Мојсијевих пет књига, и на који начин је извршен тај исти низ промена док се дошло до категоричког императива у филозофији, што је само апстрактан израз данашње моралне свести, која се сматра рационалном. Мора се признати да смо ми још неизмерно далеко од решења овог проблема, шта више, да немамо чак ни све потребне податке за то. У овој области друштвених појава, више можда но и у којој другој, ми не знамо готово ништа, и једва почињемо да увиђамо то своје незнање. Наша морална свест, ако је објективно посматрамо, за нас је тајна, боље рећи море тајанствености у које данас још не можемо да продремо. Она нам представља као забране и обавезе извесне постунке чији су разлози, пореклом од веровања ишчезлих у давнини, за нас исто тако савршено несхватљиви као зрнца у крви мамутовој чији се костур данас проналази. Ми знамо да ту има елемената који потичу из разних доба, на пример германских, хришћанских, класичних, прекласичних, преисторијских, а вероватно и пречовечанских. Ми такође знамо да сукцесивне наслаге ових приноса нису можда ни у колико правидније него распоређеност геолошких слојева у пределу који је често изложен потресима. А ипак, ношто је наша морална свест императивна, и пошто осећамо да смо под владом њених наређења, она не само што нам не изгледа мрачна (јер нам заповеда сасвим јасно),

1 Забрана да се не дира у неку личност, иредмет, јело, и т. д. иди да се не улази у нево место.