Prosvetni glasnik

232

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

стају ова деца „добро васпитана", она остају добро насиитаии људи, / нншта више. Ова педагогија задржавања и сиречавања много је тежа у примени но што се чини. У њој треба самом васпитачу да располаже необичним владањем над самим собом, њему треба непрекидно противљење, резистенција догматичким тежњама, које су тако империозне код свију нас, тачно двојење и раздиковање онога што се може допустити деци без икакве бојазни. Ове су врлине нарочито потребне у нашем васпитању (фрннцуски, а и нашем српском) иошто наша деца живе заједно са својим родитељима у истим одајама, за истим столом. Без сумње хтедо би се да децу оставимо слободну, да их- не мучимо церемонијама које ће они научити доста рано, да им не прекидамо њихове игре сваковрсним притиском и забраном. Ну такође непријатно је видети покапан и умрљан застор на столу, или очево одело, зато што дете рђаво држи виљушку у рукама, или зато што просипа чорбу из кашике. Незгодно је и непријатно .је гледати како дете уноси у „намештену собу" сво.је играчке и нове и иоломљене, како тамо направи прави дар-мар, па их потом ту и оставља и иде на другу страну. Право је понижење кад их виде како улазе у собу кад има неког у посети, а међутим руке су им прљаве, нокти пеочишћени, хаљине неутегнуте, коса сва умршена и кад поред тога неће да кажу ,отменој госпођи" добар дан, кад неће да декламују какву песмицу, — којој их уче већ шест недеља, кад неће да понове какву лепу, згодну реч, коју иначе непрекидно понављају, и кад се норед свега тога устреме на слаткише као да их дотле никад нису окусила. На. све ово на првом месту рећи ћу да дете доиета смета и изазива забуну, ну да ваља све ово умети издржати и на то се навићи. Додаћу одмах да је све то могућно одмах ублажити, па чак и потпуно потиснути. Није потребно терати и учити децу да знају де-,..,^амације, нити их пак учити да кажу добар дан кад имамо кога у . ■». .. ^ч^^^и^ије и^гребно состима иоказивати и приказивати своју децу, као % : што се обично показује Новокупљени шешир; дете није никаква нова ® ствар која изазива љубоиитство, није куриозитет. На тај начин не ■ > * бисмо имали да се стидимо што неће да каже добар дан госпођи или што нема класично држање. потпуно правилно потпуно коректно „ каквог добро васпитаног детета". Ако се сматра да,је тешка обавеза непрекидно му понављати да треба да се задовољи каквим кутком у , '"' соби, и да склони све своје иг[)ачке кад се њима више неће да игра, нера се детету бдвоји посебна одаја, у којој може да ради и да се игра како му је воља. Ако се плашимо да ће оно правити неред при обеду, или ако нам је непријатно шт$ морамо сваки час прекидати разговор да бисмо му препоручили да брже .једе своју чорбу и да

х