Prosvetni glasnik

90

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Једна друга врста материјала потпомаже географску наставу: уџбеници и атласи који се дају ученицима. Уџбеници дају материјал за предавања предвиђена програмом од 1902 год. Они у главном имају толико одељака колико професор може одржати часова од једног сата у години. Испред сваког одељка налази се кратак преглед. У књизи има геолошких профила, фотографија и карата. Научник који је био неоспорни шеф француске географске школе дао је пример и управљао израдом серије уџбеника. Сада су највише у употреби две серије, издате од књижаре Ое1а§гауе, под руководством г. г. Ра11ех-а и МаЈгеу-а, и књижаре НасћеИе, под руководством г. г. Оа11оиес1ес и МаигеИе. Прва се одликује обилном и у току држаном документацијом. Она развија професорово предавање и осигурава љубопитљивом ученику потпуна и прецизна обавештења. Према томе, она је згоднија за ученике првог но за ученике другога циклуса. Сваки одељак има библиографију, која је нарочито добродошла студентима. Уџбеници г. г. Оа11оиес1ес-а и МаигеИе-а су израђени у потпуно педагошком духу, који је примењен чак на топографски распоред текста. Они имају само најпотребније детаље, који се односе на најважнија питања. Уза сваку страну текста налази се и страна са фотографијама и картама. Ма које уџбенике употребљавали ученици, ти су уџбеници у исто време и професорово непосредно помоћно средство. Они допуњују његово предавање, развијају ствари које нису довољно развијене у разр'еду или репродукују скелет професоровог предавања. Поред ових уџбеника ученици имају и атласе, од којих су најглавнији из колекције 5сћгас1ег-а, \Пс1а1 1а В1асће-а или КаерНп-а. Ови атласи су ренродукција зидних карата помоћу којих се ради у разреду. Овај се рад састоји из предавања и пропитивања. Методи се осетно разликују према томе да ли се питања која се претресају односе на општу географију или на регионалну географију. При свем том, педагошки принцип који важи у оба случаја јесте да професор иробуди љубопитљивост код ученика и да му да низ проблема за логичко решавање. Што је ученик млађи, у толико је гордији на своје размишљање. Треба, дакле, више апеловати на његово размишљање но на памћење. Час из регионалне географије на пр. о Алзасу треба да почне са ограничавањем области. Географија је наука локализације. Професор дефинише Алзас: део Рајнине долине од врхова Вогеза на Западу, Рајне на Истоку, Јуре на Југу, речице Лотера на Северу. Ограничавање је тачно одређено прецизним бројевима између две тачке, а не на општи начин: дужина од РегеИе-а до \У15зетћоиг§~а сто тридесег километара, ширина од Иеи! Вшасћ-а до превоја 5сћ1исћ1-а четрдесет километара, — бројеви много згоднији но подаци о површини. Узимати за мерење прецизне гачке представља за професора корист што их може показати на зидној карти. Остаје да се постави проблем рељефа: треба ради тога показаги ученицима у коме се смислу примећују хипсометријски контрасти. Сваки пресек повучен од