Prosvetni glasnik

НАСТАПА ГЕОГРАФШК У ФРАНЦУСКИМ 1'ИМНАЗИЈАМА

91

Регеће-а до \\^8зешђоиг§-а представља готово праву линију на којој су средње висине две стотине метара. Профил од Впзасћ-а до 5сћ1исћ1-а истиче главне разлике у рељефу. Овај профил се црта пред ученицима на табли, а не припрема пре часа. Највише ако се унапред може нацртати претходна потка за карте или пресеке. Но ни по коју цену не треба избегавати радњу: она подржава љубопитство слушалаца колико и реч, и више но реч. Тако нацртан профил је богат у контрастима. Рељеф Алзаса њиме је рашчлањен јасно на три главна дела на одстојању од Иеи! Впзасћ-а до 8сћ1исМ-а с Истока на Запад: за првих петнаест километара висина је две стотине метара; за пет следећих километара она се диже од две стотине на шест стотина метара; на последњих петнаест километара рељеф варира полако око хиљаду метара. Проблем је јасан. Какав је однос између три дела рељефа? Запитани ученици откривају или наслућују решење: разне геолошке појаве терена, тектонски покрети, скорашња ерозија. Тада професор допуњава нацртани профил. Он показује доње терене. На шест стотина двадесет метара испод данашње долине Рајне, он означава везу између херцинског масива Вогеза и Шварцвалда. На тај начин ирофил означава формацију тектонског алзашкобаденског гребена и омогућава објашњење алзашког рељефа. Геолошке и хипсометријске карте, обешене поред табле, дају професору могућности да покаже распрострањење рељефних облика и геолошке грађе. Профил треба нацртати на табли у доста великој размери, да би се могло показати подмлађивање долина. Он треба да да јасму слику о секундарним и терцијерним покретима израженим у степеничастим раседима подвогеских брегова дуж осовине главног раседа. Улога профила није ограничена само на објашњење рељефа. Он увек допуњује рељеф карте. Ако скица на упапред спремљеној мрежи показује распрострањење количине средњих годишњих киша, профил показује на очигледан начин улогу баријере Вогеза за западне кишовите ветрове. Локализација врста живота се изражава исто тако добро и на профилима и у хоризонтали: шумски и пастирски живот Вогеза, виноградарски живот на подвогеским брежуљцима, земљораднички живот на алзаском лесу. Ова локализација се употребљује у студији великих долина. Она је погодна да ученици брзо схвате разноликост живота, груписање села и култура у долини Лоаре, у вези са облицима терена и појавама стена. Сам изглед терена изазива ученика да постави гштање зашто. Он дакле олакшава примену директног метода, који препоручују сва министарска упутства. Употреба профила остаје пре свега средство за изазивање љубопитства и размишљања. Географска наука изучава распрострањене појава. Помоћу карге може се схватити то распрострањење. Али једна сама карта је бескорисна. Треба ставити једну поред друге карте које могу да дају у исти мах све особине неког предела. Видећи упоредне промене физичких и друштвених појава, ученик тражи да их веже односом узроч-