Prosvetni glasnik

212

Просветни Гласнш'

ученике. И једно и друго требало би да је потпомогнуто детаљнијим програмима с потребним упутима за поједине предмете основне наставе. Прописани наставни програми за поједине предмете датирају~се још из 1899 год. 1 ) У програму за Рачуницу и Геометриске Облике обележени су само главни делови њихови у најкрупнијим потезима, без икаква упута за рад. Примера ради навешћу да је за Геометриске Облике у 1 и II разреду уједно обележено само оволико: „Уз иежбање у посматрању, мишљењу и говору: основни појмови о линијама, угловима, троуглима, четвороуглима и т. д.", и ништа више. Краће се није могло рећи ни у Лаконији, а оно „и т. д." прави је куриозитет! Од таквих програма не може бити никакве помоћи ни за наставнике ни за уџбенике. Њихова краткоћа даје маха разном схватању и произвољном кретању у обиму рада, те је и настава разнолика, понајвише недовољна. Такви програми не могу бити оправдани ни за нредмете средњих школа. Већ сам раније свраћао пажњу на важност писменога рада у почетној настави, знајући да га гдекоји наставници занемарују. Главни узрок томе занемаривању, мислим, биће у самом програму за Рачуницу, у коме се за I разред налази ова напомена: „Писмено рачунање (с цифрама) из овога разреда се изоставља". Та напомена, која тражи да се све четири рачунске радње у I разреду обрађују само усмено, учинила је да су многи наставници избегавали не само писмено означавање појединих радња, већ и само вежбање у писању цифара и рачунских знакова. У место говора о неразложности такве напомене, скренућу пажњу само на њену контрадикцију са захтевом који се налази у министровом „спроводном писму уз програме"-), а који гласи: „Ја бих желео да се и у нас. ускоро оствари признато начело и захтев рационалне наставе: да се свако предавање врши очигледно и усмено, живом речи, а завршује писменим радом, тако да се сваки час сваке наставе завршује писменим радом"... Поменућу само да се у том писму доиуштају и „згодни уџбеници", који би потпомогли наставникова предавања, а напада се на множину приватних уџбеника с којима је „настала права спекулација". 0 потреби писменога рада у почетној рачунској настави неће, мислим, бити потребно тражити потврде у страних методичара; поред горе гтоменутог захтева биће довољно ако о томе наведем речи нашег уваженога педагога и професора г. д-р В. Бакића: ;! ) „Покаже се нови број или нови низ бројева на рачунаљци и другим предметима, и пореди се тај број с мањим бројевима ради бољега појимања, после се решавају задаци у обиму тога броја најпре усмено... Затим долази показивање цифре за нови број, па онда писмено рачунање ') 0иди напред поменутн Зборник. -) Поненути Зборнпк, ст. 90. 3 ) Посебна Педагогнка, Бооград, 1901, стр. 55.