Prosvetni glasnik

Математика у Основној Настави

213

на табли и на таблицама или на хартији." А затим, говорећи о времену усменога и писменога рада, г. Бакић вели: „Правилније је да то иде упоредо и заједно, чим ученици упознају цифре". Пледирајући за подесне уџбенике за Рачуницу и Геометриске Облике у I разреду основних школа, била би ми дужност да изнесем своје мишљење о начину њихове обраде. То ћу и учинити у циљу да, колико могу и умем, помогнем унапређењу математичке наставе у нашим народним школама. Општи принципи о почетној настави, усменој и писменој, којих сам се дотицао у досадањем излагању, нису ни нови ни оригинални. Њих су већ одавно педагози и методичари истакли као главне захтеве на којима треба да је заснована настава свакога предмета, па и математичка. На њих се мора обраћати пажња и у писању математичких уџбеника за почетну наставу. У рачунској почетној настави могу се према тим принципима обележити ови моменти: поступно увођење ученика од конкретнога ка апстрактноме ^ од појимања бројева и њихове величине- на стварима из најближе околине до схватања и гшсања чистих апстрактних бројева и њихових знакова; при том вазда кретање од познатога и простога ка непознатом и слом еном; затим пажљиво увођење у разумевање рачунских радња, полазећи при том послу од нојмова о величини бројева и разумљивих примера из дечјега живота; скреће се нарочита пажња на брижљиву обраду бројева прве десетице као главне основе бројнога система и наставе; и, за сваку рачунску радњу посебице, марлЈИВо одабирање примера и задатака из свагдашњих животних односа, схватљивих за ученике. Употреба уџбеника као ручне књиге ученичке може доћи тек после створених појмова о бројевима и радњама усменом наставом, а циљ му је утврђивање тих појмова и писменог вежбања у примени рачунских радња на задатке из живота. Важно је питање о начину којим ће се рачунска настава кретати од појмова добивених за бројеве ка појмовима за радње. Колебајући се о томе у први мах између два позната метода којима су представници чувени методичари Хенчел и Грубе, убрзо сам се одлучио за Хенчелов метод. Налазим да је за почетну наставу много поузданије и схватљивије познати ученике најпре с одређеним кругом бројева и њиховом величином по броју јединица, па тек онда приступити рачунању у томе кругу; него што је монографски метод Грубеов, по коме сваки број за себе представља методску јединицу која се одмах после познања обрађује у све четири врсте рачунања. Главне мане које су методичари запазили у раду с Грубеовим методом, биле би: што духовни развитак детињи није још довољан за појимање толиких операција једне за другом;