Prosvetni glasnik

Културна Политика Војводнне

663

Вујић из Сенте, Богољуб Алексић из Вел. Бечкерека, Феликс Милекер, из Вршца, Д-р Радивој Симоновић из Сомбора, Д-р Мирко М. Косић, Ђура Поповић и Д-р А. Ивић из Суботице, Д-р Душан Поповић из Новог Сада, и Федор Никић из Београда. Како, међутим, тај Одсек да за своје становиште добије пристанак Министарства Просвете, како да своја схватања изрази културним установама, да овима обезбеди сразмерну државну субвенцију, да за њих заинтересује наше друштво, то ће сам тај Одсек боље знати но икоји појединац. Војводина има лепу прошлост за собом; у борби за опстанак коју је успешно водио порабоћени и разбијени народ Срба, Хрвата и Словенаца, она је имала лепшу улогу но што то и сама слути. Шта значи наш Светозар Милетић, једва нам је мало рекао Д-р Никола Радојчић. Па ипак, та прошлост није толико лепа да би ми имали разлога бити Нарциси, задубети се у њу толико да заборавимо садашњост, да прегоремо будућност. Будућа Војводина је наш идол, њој ми хоћемо да служимо. Проучавајући њену садашњост, објашњавајући је прошлошћу, светла и културна њена будућност ће нас чинити критичне, даваће нам махове за културне подвиге који ће из имена Војводине збрисати призвук тренутне малаксалости. васа стајић

ПРИМИТИВНП ДУШЕВНИ живот (н>ЕГОВА СУШТИНА И ЊЕГОВО СХВАТАЊЕ СВЕТЛ) I Проблем о суштини душевног живота везује се обично с питањем о његову пореклу. Утврдити то порекло — био је филозофски посао од више хиљада година, али није довео до решења које би задовољавало. У опште је сумњиво да ће тај труд икад бити крунисан успехом. При свима тим покушајима полазило се обично, а то је и разумљиво, од искуства, па је онда, према томе да ли су сазнања добивена искуством сматрана за истинита или лажна, тражено порекло душевног живота или у самом искуству, или се ишло даље у област стварања и надчулности. Тако је један читав ред мислилаца, који почиње у старом грчком добу а достиже свој врхунац у енглеској филозофији искуства, сматрао искуство као порекло и крај свега сазнања. На другој страни усвајаше Платон вечне божанске идеје, Августин духовне силе у унутрашњости човековој, да би објаснили порекло душевног живота. И Кант, који је оправдано тврдио да је опажање свакако почетак али не и порекло сазнања 1 ), мишљаше да мора да уведе трансцендентално сазнање 2 ), које ') КгШк с1ег гетег Уетипјј, Кес!аш, стр. 35, -) Кап1, тамо, стр. 43.