Prosvetni glasnik

Старање за врло даровпте ђаке у Америци

339-

5ећоо1 № 64, Мапћаћап, Уогк С11:у; ову школу посетио је недавно и Г. Стјепан јобет, бивши наш учитељ, а сада управитељ „Хрватског Радише" у Загребу), учињени су кораци да се врло даровита деца одабирају ве §5 и у осмој години живота ради убрзавања њихова прогреса. Одабирање овако младе деце учињено је од стране учшељица, јер мушких учитеља никако нема у прва четири разреда американске осмогодишње или деветогодишње основне школе. У исти мах, Г. Маркс је покушао да увећа наставну основу са увађањем ваншколске лектире, музичких п социалних вежба и уметничких клубова. С тога су учитељи и учитељице ових ђака одабирали их на темељу успеха, способности да се „сналазе у ситуацији" и квоциента интелигенције, као што се то мери према односу што постоји између хронолошког доба и духовног (психолошког) доба (ова је мерена према поправљеној Бине-Симоновој методи од Др. Термана и других). Читав овај експерименат Г. Маркса још није довршен, али ће бити готов за једно две године, када мисли да на тој грађи стече и докторат из педагогије на Њујоршком Университету. 2. Год. 1901. у граду Вустеру (\Уогсеб1ег, Мазз.) (ово је варош у коЈој се налази познати американски педагог Др. Ђ. Стенли Хол, недавно умировљени ректор чувеног Кларк Университета) отворене су т. зв.. „приправне школе" за веома даровиту децу виших разреда осморазредне основне школе. Ђаци 'су изабрани по разним школама и скупљени у једну школу, да их подучавају наставници ванредне способности [као што је познато, скоро сви варошки учитељи осморазредне основне школе у Америци имају доста добро школовање: 1.) 8 или 9 разреда основне школе; 2.) 4 разреда више школе; 3.) 4 разреда колеџа (што одговара од прилике нашој матури и једној до две године университета) или пак 2—4 године школовања у учитељским школама; 5.) читав университет, па многи од учитеља основних школа у Америци имају докторате из филозофије и педагогије, и ови су обично после каидидати за професоре и директоре учитељских школа, академија, педагошких факултета, богословија, и т. д.]. Из почетка су ђаци одабирани из 7., 8. и 9. разреда, а сада се одабирају само из 8. и 9. разреда. Модификација наставне основе састоји се у увођењу француског, немачког и латинског језика. Пошто ђаци сврше ову „препараторну школу", они су слободни да пређу у Ш§ћ 5сћоо1 („Хај Скул", „Вишу школу"), где им се даје кредит за постигнут успех у енглеском, француском, немачком и латинском језику. 3. Препараторне школе сличне онима у граду Вустеру основане су у граду Балтимору у 1902 год., под управом градског школског надзорника, Др. Џ. X. Ван Сикла. Ђаци за оваку школу одабирани су из шестога разреда осморазредне школе, и то они који су показали изванредно добар успех и који би, према наставничком мишљењу, били кадри 22*