Prosvetni glasnik

586

Просветни Гласник

уз друге, Микел Анђело као да довикује са свода Сикстинске капеле човеку и човечанству речи: — Ко је рођен да лети, тај не сме пузати. После двадесет и пет година је Микел Анђело у истој тој Сикстинској капели насликао спроћу улаза, од таванице до пода, огромну слику Страшни суд. У тој слици је уметник излио сву своју одвратност над људским ништавилом и гнусобом. Из слике Страшни суд говори дух Микел Анђелов онакав какав је. Ако се Леонардо да Винчи могао упоредити са снежним Монбланом, Микел Анђело је живи вулкан. На средкни слике Сшрашног суда стоји Христос. Необично је приказан: снажног тела, широких груди, јаких руку и ногу. Лице му је без браде и бркова. Он је, као мати у Р1е1а, сама вечно млада, чиста истина. Она је у гневу. У њеним грудима кипти... Но не кипти она срџба која хоће да се излије у снажном ударцу: дигнута десница није стегнута у песницу; она је пружена као да хоће некога ко се од своје воље дави у калу, за косе да ишчупа из тога кала. То је символ светог гнева, символ срџбе на људско ништавило, а не символ злобног гнева, гнева освете и казне. Нарочито силно је Микел Анђело изразио тај свети гнев у својој статуи Мојсеј. Мојсеј није само Микел Анђелово највеће дело, он је највеће скулпторско дело на свету. Мојсеј се налази у храму 5. Р1е1;го т утсоН у Риму. Намештен је с десне стране од улаза уза зид, око средине храма. Виши је од природне величине. Првобитно је било намишљено — као што смо већ рекли —да та статуа буде саставни део споменика папе Јулија, где је требала да буде постављена врло високо. Пред Мојсијем осећа човек каква срећа лежи у стварању. Оиај који је створио тако мудру лепоту, може рећи: нека су просте муке целога живота ! Ко ту статуу види, томе долазе на уста речи Рафаелове: — Ја сам срећан што сам ово дело видео. Микел Анђело приказује у овој статуи Мојсеја после силаска са Синаја. На Синају је провео четрдесет дана и ноћи. У самоћи, заборављајући и на сан и на храну, тражио је Мојсеј у дубинама свога духа пута своме народу, - пута слободног и ведрог живота. Пун радости спустио се Мојсеј са горе к народу. А тај народ, који је био одређен да даде човечанству Месију, сетио се, за време Мојсејева одсуства, Египта. Сетио се светог бика Аписа, па је и сам себи салио за бога бика. Мојсије је сео од запрепашћења и поражења. Тако га је и исклесао Микел Анђело. Његов Мојсеј седи. Општи утисак што га даје ова статуа, јесте као да гледате старог, силног орла пред собом на врх стене. Полетео је радосно са литица на земљу носећи вест о новом и лепом животу, и одједном је стао у лету, јер гле, тамо доле, у животу под њим, слави славље људска гнусоба и глупост. И стари орао се спустио на стену, и упро доле гоглед