Prosvetni glasnik

Три генија

585

ТРИ ГЕНИЈА (Крај) Што је Микел Анђело створио кичицом у Сикстинској капели, то је посао који прелази обичну људску снагу. На своду је насликао само осам великих слика; четири, исте величиие, насликао је по угловима свода. На окрајцима слика је насликао библијске пророке: Исаију, Јеремију, Језекиља, Данила и пет „малих" пророка. Стари Грци и Римљани нису имали пророка. Имали су сибиле — видовите жене. Микел Анђело их је насликао пет, најпознатијих и најпризнатијих. По угловима испод пророка и сибила насликао је Микел Анђело двадесет младих и снажних тела. Та тела су као силом утиснута у тесне углове. Савијена су, згрчена, пресамићена. Микел Анђело их је назвао робовима. Тешко је речима приказати савршенство тих слика. Треба их очима видети. О свакој појединој слици пророка и сибила могао би се написати посебан чланак. Свако лице, свака фигура је посебан, савршен символ. Један продире погледом у жиеот , други је утонуо у дубоке мисли о свету ; трећи мери људску судбину. Овај је пун сете ; оног раздире срџба. Кад човек уђе у Сикстинску капелу, не зна камо да погледа. На једној страни ти је прикован поглед, а на другу га нешто неодољиво вуче. Осећаш се с почетка као кепец међу дивовима. Што дуже, све ти се више душа шири, расте. Пуни се усхићењем. Осећаш да је све то твоје, да је то створио човек, твој брат. Да је све то прошло кроз његов ум, да се њихало на његовим осећајима, и да је томе он дао тај дивни облик. На средини свода је слика Створење света ; даље Створење човека. Ко је сликао те слике? Онај кога је живот давио и био, кога су силом натерали да узме кичицу у руке. Па шта је насликао пре свега другог?... Излио је из дубине душе радост над животом. Испевао је бојама топлу химну свету и човеку. Даље су слике: Први грех, Наин удија Авеља, Потои. Уметникова радост је кратког века. Људи које је стваралачка сила увела у свет, да у њему буду градитељи и уметници свега што је лепо, ти људи су као животиње оскрвнили земљу. Земља је загађена, — у воду сњоме! Те три слике употпуњује четврта: Ноје иосле иотопа, где је насликан почетак новог живота. У четири слике лежи пред нама трагедија живота. Пророци и робови једни уз друге јесу нова трагедија: трагедија човека, људи. Људи би требали да су пророци. Ваљало би да рађају и у живот носе истину, добро, лепоту. Ваљало би да шире и висе живот, а они се сами дали у тесне амове и оглавине. Траже узду и бич. Грче се, шћућурују се, умањују се. Писано им је да лете високо духом попут орла, а они пузе као црви. Тиме што је пророке и робове ставио једне