Prosvetni glasnik

588

Просветни Гласник

где су зидови и таванице покривени Рафаеловим радовима, први осећај што ће вас обузети биће ведрина — осећај што га даје сунчани дан. Био напољу тмур или леп дан, свеједно је — у „Печатској дворани" и у „Лођима" осећа човек да је у ведрој атмосфери. Чини се да зидови и таванице озарују све просторије ведрином. А кадгод вам се опет учини да су и зидови и таванице од стакла, и да се кроз Рафаелове слике на њима лију свуд уоколо млазеви сунчане светлости. Тако су ведре боје Рафаелових слика. Ведре су све декоративне слике, — све шаре по зидовима и таваницама. Ведри су сижеи слика, ведар сваки облик на њима. Та ведрина Рафаелових радова јесте одблесак његове ведре душе. Рафаел је био најмлађи међу својим великим савременицима и био је најкраћега века. Леонардо је живео 67 година (1452—1519); Микел Анђело је умро у 88 години (1475 -1564); Рафаел је живео скоро упола мање од Леонарда, и тек трећи део Микел Анђелова века. Било му је 36 година кад је умро (1483 — 1520). Леонардо и Микел Анђело су били Флорентинци, а Рафаел се родио у горњој Умбрији, у малом граду Урбино. Рафаелов отац, Ђовани Санти, био је и сам доста чувен сликар у Умбрији, и он је први упућивао Рафаела у сликарство. Даље је Рафаел учио код чувеног умбријског уметника Пијетра Ванучи, прозваног Перуџино. Но праву и главну уметничку обуку и образовање је Рафаел добио у Флоренцији, где је изучавао радове великих флорентинских мајстора, нарочито радове Мазачиа, Гирландаја и Леонарда да Винчиа. У 1508. години било је Рафаелу тек 25 година, и папа Јулије II га већ зове к себи у Рим. У Риму се око Јулија II били скупили генији свих трију пластичких врста уметности. Гениални архитект Браманте градио је храм апостола Петра. Геније скулптуре, Микел Анђело се спремао да сам дигне нов Акропољ — споменик Јулију II — још за његовог живота. На чело многобројних сликарских уметника што их је папа скупио из целе Италије, стао је Рафаел — леп, паметан, весео, гениалан. Папа Јулије II дао је Рафаелу да украси сликама најважније ватиканске дворане. Дворана се каже талијански „станце" (бЈапге), и по томе се и све Рафаелове слике што се ту налазе обично зову „слике у станцама". Рафаел је почео свој посао у „Печатској дворани" (51:ап2е (1е11а 8е§па1ига), где је папа свечано ударао печат на своје страшне буле, т. ј. на папске указе. У тој дворани је Рафаел насликао читав низ дивних слика пуних дубоке лепоте, са десетином лица каква није још нико насликао. Једна је слика Парнас. Сунцем обасјан врх горе. На врху геније поезије свих времена и свих народа. Ниже песници, и међу њима музе. Друга је слика Ашинска школа. То је химна филозофији. На средини слике је Платон са Аристотелом, около њих други филозофи. Трећа слика је Дисиуш — спор о тајнама, символ богословља. Четврта и пета