Prosvetni glasnik

Читање у нижим разредима гимназије

609

то могуће ученику четвртога разреда основне школе. Треба напоменути да су сви учитељи свесни овога задатка, премда себи не постављају питање: шта се у овоме погледу може постићи, нити се труде да то постигну. Гимназија прима овај задатак у свој потпуности, и продужује развијање осећања за естетично читање, за језичне облике у опште и за стилистичке лепоте прочитанога чланка. Паралелно с тим иду и вежбања у препричавању и учење на изуст прозних и поетских ствари. Овај је циљ познат свима наставницима — он се налази и у програму. Питање је: каквом се методом служи наставник да постигне овај циљ и да ли је добар његов поступак. Њему је, као што напоменусмо, потпуно јасно да има да развије осећање еа естетично читање, али греши што он, као и учитељ основне школе, мисли да се оно само по себи развија без икаквога објашњавања, већ је ту довољно само читање и давање образаца за читање. Отуда механизам, шаблонизам и убиствена монотонија која влада за време читања. Најпре чита неставник, затим ученици, па учење код куће — ето то су етапе при учењу читања од којих нико не одступа. Грешка је двојака: игнорира се да естетично читање почива на извесним правилима, којих се ученици морају држати, а наставник је дужан да их теоријски или практично објаени; с друге стране, естетично читање, као ствар искуства, мора да се упражњава под руковођењем и пред очима наставниковим, а не код куће без икаквог надзора. Усвајање искуства мора да буде под надзором, а усавршавање усвојенога може се оставити самим ученицима. Ако гимназијски наставник жели да има успеха у српском језику, он мора прекинути са оним, за њега удобним, начином предавања који је примио од учитеља основне школе. Систематскога упућивања у естетично читање није било у основној школи. Гимназијски наставник је позван да се бави овим, 1 ) пошто су ученици довољно припремљени да то разумеју. У основној школи обично се мисли да је са објашњењем застајања код тачке и запете све урађено шта треба. У првоме разреду гимназије треба одатле и почети, пошто по свој прилици то ученици још нису добро савладали. Под нашом контролом исправљаће се грешке слабијих ученика, док оне боље нећемо ни присиљавати на оваква вежбања. Али се наставник не сме овде зауставити. Ученик зна још из основне школе да је за лепо читање потребно да се свака реч не изговара подједнако високим тоном. Подражавајући наставнику, он се навикава да овде глас диже а онде спушта. Још од првога разреда гимназије — а за ово треба да се учини припрема у IV р. основне школе — треба објаснити зашто се диже и спушта глас. Практично га уводимо у логично и граматичко г ) Речено не треба разумети да ја мислим да у III и IV р. основне школе није могуће упућивање ученика у овоме смислу. Многа од горњих упустава могу и треба да се дају у основној школи. просветни гласник , и књ., 10 св., 192?. 39