Prosvetni glasnik

Нацрт закона за средње школе

623

за средње школе). У њу ће дакле, као и досад, ући хиљаде и хиљаде „непозваних". Њу ће моћи да сврше, као и досад, посве неспособни, само ако „уче" и „слушају", ако хоће већ као дјеца да нешто „постану". Државна бесплатна средња школа служи дакле иојединцу и његовим личним интересима, као рецимо железница; само што у школи нема „возне карте". Последица тог индивидуалисшичког приниипа је ово: У Норвешкој сврши нижи течај средње школе 17 ученика, док код нас један; виши течај 20, док код нас један; университет 50, код нас један по разреду. Мало је бољи омјер и према другим народима, па је наша средња школа у Еуропи најскупља. Но то није најгоре! Индивидуалистички принцип тражи: осамгодишњу средњу школу, оцјену научене материје, све могуће прилике да слабо и никако обдарени „науче" предмете и сврше средњу школу, ако су послушни и марљиви. Тим захтјевима удовољава нацрт закона за средње школе (Члан 23. до 70.) На против, на пр. Норвешка има шестгодишњу средњу школу, гоји и оцјењује сиособносши за духовни живот, снагу и спретност за духовне радове; знање је нузгредно и ученик га стече на вјежби и раду, колико је нужно за опће васпитање и даљи рад. Овом норвешком средњом школом влада социални принцип који тражи да средња школа гоји најспособније из свег народа, јер то су будући најпоштенији, најпоузданији и најврснији интелектуални радници, а трошак на школу и младеж мањи је најмање десет пута од онога за нашу средњу школу. Социални принцип и по њему удешена средња школа уважавају чињеницу да школа не може створиши сиособносши гђе је нема, нити може иодићи стеиен савршенсшва, па сва настојења око неспособних оштећују у развитку способне. Према социалном принципу удешена средња школа даје народу најбољу интелигенцију, уз најмањи трошак. Према индивидуалистичком принципу удешена средња школа даје народу најнеспособнију, самом школом искварену интелигенцију, и то уз највеће трошкове по државу и народ. Нема прописа, установа, педагошке спреме која може то да поправи. Социалним принципом равнана средња школа јест ираведна према свима као и опћи војни закон који бира војника према његовој задаћи. Индивидуалним принципом равнана средња школа је ирема народу неираведна, јер поради лакомих и необзирних гура народу на врат неспособне, мјесто да му даје способне раднике. Што по индивидуалном принципу удешена средња школа потроши на оне који је не сврше, тим може држава да оискрби све сиособне, па да ни један не може од родитеља да буде опскрбљен. Напокон, у средњу школу води неспособне анпшсоциална мисао. И што они у њој упорније остају, то бивају погибељнији по друштво