Prosvetni glasnik

Друштва и Установе

631

ликодушна амбиција племенитог оснивача. Најстарији сад међу француским славистима, Г. Луј Леже, био је такође са Г. Дени-ем. Институт за Словенска Проучавања у Паризу је битно центар научног рада, кућа словенских студената, жижа словенског зрачења у Француској и, преко Француске, у свету. I. Институт се састоји: 1. Из једне читаонице, у којој француски и страни читачи могу прегледати најважније часописе како кз Француске, тако из словенских земаља: Тетрз, 1ез Оеда(5, 1е МопЛе Моиуеаи; Нови живош, Мисао, Просвешни Гласник, Сриски Књижевни Гласник, ГјидЦапз/а 7.гоп, Заугететк, 51о\>епес, Народ, Шјес, Одгог. Нп>а(, 2п>о1, ЈаАгап, МагосШо ЈесИпз 1 уо , Балкан, Београдски Дневник, Новосши, Самоуправа, Глас, Ново Доба, Трибуна, Полишика, Правда, Демокрашија, Радикал, Видело, итд. (југословенски); Уепкоу, Шгос1ш Ц§1у, Саз, ТгЊипа итд. (чехословачки). 2. Из библиотеке која, ма да још непотоуна, даје ипак доста средстава на којима би јој завиделе извесне најбогатије библиотеке. Тако, међу југословенским публикацијама: велики речник Вука Караџића, као и његова кореспонденција, у 7 великих свезака, и његови списи о граматици, правопису и историји; хрватски речник Броза и Ивековића; словеначки речник од Плетершника; целокупна дела Доситеја Обрадовића, изабрани списи о језику, старој и српско-словенској књижевности од Стојана Новаковића, издања Академије Наука у Београду која се односе на филологију, историју и етнографију, целокупан Сриски Књижевни Гласник, збирка Сшари иисци у којој су објављена дела дубровачке књижевности, велики број модерних књига (збирка песама, романа, драма); међу чехословачким публикацијама, врло велики број историјских дела, већина главних књижевних дела и збирке као оне радова Акаделшје шш 81оуешк Маиспу, неисцрпнн извор података за раднике који могу њиме да се користе. Администрација Института не пропушта ни једну прилику да, куповином, разменом или поклоном, добави дела која су у стању да попуне садашње празнине збирке. А сувише је лако схватити разлоге из којих су одељци руски, пољски и бугарски данас мање снабдевени. Али и за то је употребљен велики напор да се библиотека дигне на висину своје улоге и од ње створи оруђе за рад свију истраживача на пољу словенских проучавалаца. И данас већ, студент који жели да се обавести о језику, историји, књижевности југословенској и чехословачкој, наћи ће у Институту за Словенска Проучавања сву главну документацију, у извесним питањима чак основне ствари за појединачна истраживања. Тако је једна ученица Школе за Источне Језике, положивши дипломске испите, изабрала за предмет докторске тезе историју Сриског Књижевног Гласника ; и она је може радити у Француској благодарећи збирци Института за Словенска Проучавања.