Prosvetni glasnik

632

Просветни Гласннк

3. Под руководством Г. Меје-а, професора у Со11е§е б.е Ргапсе, и Г. Боаје-а, управника Школе за Источне Језике, коме је асистент Г. А. Манон, професор на Књижевном Факултету Университета у Штрасбургу, један Преглед Словенсках Проучавања излази сваке године у 4 свеске. За прву (1921) годину директори су могли осигурати сарадњу најглавнијих слависта: Микола, Белић, Младенов, Хујер, Хорак, Куљбакин, Трубецкој. Правничек, и многих других не мање познатих. Преглед Словенсних Проучавања, који на око, мора се признати, има, због своје дубоке научности, нешто строго-озбиљно, стекао је у целој Европи признање свију компетектних научника. Циљ је његов да усредсреди и да оцену праве вредности дела која се односе на проучавање словенских ствари, с посебном пажњом на словенске језике. Поред монографија о Првобишној вредности иншонаиија оишшесловенског језика од кнеза Н. Трубецкој, на пример, налази се чланак од Т. Сћаз1еб-а О сеоској руској иородици ирема обичајном ираву, други један од Т. Рео-а О француској умешносши у Пољској иод Сшаниславом Августом. Идуће свеске садржаваће, између осталих, чланке о садашњем стању студија које се односе на историју разних словенских земаља. Скупом радова таке врсте можемо се надати да ћемо успети пробудити, међу образованим духовима, изван специалиста, радозналост за словенске ствари и схватање вредности Словена у човечанству. 4. Институт за Словенска Проучавања интересује се још и за друге публикације. Још у почетку 1921, његово покровитељство омогућило је објаву лепе књиге Ј1. Рео-а О руској умешносши. У овом тренутку, он даје радницима Пољску грамашику од А. Меје-а, која се истиче колико научном дубином толико јасношћу излагања, и Чешку грамашпку од А. Мазона, смишљену и изведену по истом плану и према истим начелима. Граматика српска и граматика словеначка у припреми су. Убрзо затим доћи ће и граматике осталих словенских језика. Њима ће се придружити и преводи. Већ 1920 појавила се једна књига од Јиречека, Сриска цивилизација у средњем веку, са преговором од Ернеста Дени-а. Студије о историји, географији, књижевности разних словенских народа, предвиђене су у једном целокупном плану који се сваког дана ближи остварењу. 5. У дворанама Института за Словенска Проучавања држе се течајеви језика југословенских, чехословачког, пољског, два течаја југословенске књижевности. На тим течајевима, делимично, проналазе се благодејанци којима словенске владе налазе за сходно да олакшају бављење ради студија у земљама чији језик уче. 6. И сам Институт за Словенска Проучавања, ако баш не даје право рећи благодејања, ипак олакшава с једне стране словенска проучавања у Француској, с друге стране проучавања француских студената у словенским земљама. Сматра се да његове препоруке имају из-