Prosvetni glasnik

4

Просветни Гласник

је и она малена и не може да испуни одређено време за читање. Историја Словена имала би да се пренесе у Читанку за III и II разред, јер IV разред врло мали број деце полази. Натошевић замера што у овој Читанци нема црквенословенског текста, те деца у читавом IV разреду ништа не читају на том језику. Код састављања читанка ваља приче, басне, особито песме и описе, у што већем броју узимати, а све апстрактне ствари треба избегавати. На реалне предмете мора се обратити већа пажња, и го у нижим разредима на природопис, историју и земљопис, а у вишим на хемију, физику, економију, технологију и антропологију. Треба унети и више религиозног и моралног текста. Код читања треба од лакших ствари ићи ка тежима. Читанке за сеоске школе морају бити друкчије од оних које се употребљавају у варошким: у прве ваља унети више из природописа, економије, а у читанке за варошку децу више историје, земљописа, и више о занатима и трговини. Исто тако треба^ да се у читанке за женску децу унесе више о женским дужностима у породици, општини и држави. У све читанке требало би ставити на крају садржај, да се и деца науче тражити у књизи где је што. Поступак код учења писања је врло незгодан, јер се писање учи одвојено од читања. Деца почну да уче писати, по азбучном реду, прво велика писмена, затим мала, и то траје пола године. По^ле тога почињу да преписују поједине речи без икакве везе и смисла, и проведу у томе остатак године. Ово бесвесно преписивање из калиграфичких прописа пратило је децу и кроз све остале разреде. Место оваког рада, тражи Натошевић да деца у I разреду, чим науче писмена, пишу кратке изреке и пословице, испрва са мање а после са више речи, и то по казивању (диктандо). У доброј школи науче деца да те исте речи које у изрекама пишу, и граматички разликују. У II разреду требало би да се задаје деци да испишу из задатог чланка из читанке све врсте речи, да преписују мање песме и басне, да опишу у простим реченицама задату ствар и науче употребу писмених знакова, У III разреду требало би да преводе песму у прозу и да се вежбају у писању писама, признаница и других пословних састава. Трећа главна радња у основној школи је рачун. Рачун је најбоље средство за развијање умних способности; нарочито се држи за геометрију да је најслађа умна гимнастика и да нема пријатнијег научног предмета. Већ у I разреду требала би деца да науче сва четири проста вида рачунања са цифрама до 100, у II разреду још и радњу са простим разломцкма, у III правило тројно са свима применама и трговачки рачун. По варошима ваљало би да се деца упознају са геометријским облицима, стереометријским телима и најпростијим справама за мерење. Ради свега овога треба да школе имају потребне рачунаљке, рачунске штице, и најпростије земљомерске справе. У нашим школама Натошевић није у опште нашао геометрију као предмет, а аритметика се, као и