Prosvetni glasnik

482

Просветни Гласник

зиолошка, Психологија је за сад успешна, као што смо видели, само у области најнижих психичких процеса. У области виших духовних појава, физиолошка Психологија, бар за сад, не може имати никаквог успеха. А питање је, видели смо, у колико се и чулни осећаји могу сматрати као „прости" психички, тј. свесни појави. У колико хоће да буде тзв. „објективна Психологија", Психологија се једва може разликовати од Физиологије. Физиологија изучава животне функције, процесе у живом телу, дакле и оне најсложеније, најскривеније процесе у најфинијим телесним органима, у нервима, нарочито у мозгу. Али то није Психологија. Извесни процеси у најважнијем делу тела, у мозгу, су свакако важан услов нормалног душевног живота: то је несумњиво утврђено многобројним случајима пзвредама мозга у човека и вештачким операцијама у животиња. Наука треба, разуме се, да покушава утврдити односе који постоје између психичких појава и физичких, одн. физиолошких процеса. Психологија треба да изучава душевне појаве у њиховој вези с телесним, специално нервним процесима, јер их може боље познати преко тих процеса, који се дају донекле мерити, бројно утврдити и свести на законе, — и ако је и физиологија ту данас још далеко од правих, егзактних закона до којих вероватно неће никада ни доћи. Душевни процеси схваћени као такви, као непросторни и независно од материалних, као што смо већ видели, не могу бити мерени, и зато не могу постати предмет праве Науке у смислу егзактне Природне Науке. Све док то није увидела, Психологија није могла постати правом Науком у том смислу. Психологија као Наука, независно од Филозофије, постоји тек од пре неколико десетина година, од кад је почела употребљавати експерименат, користећи се у почетку извесним физиолошким експериментима, који су имали дубоког психолошког значаја. Само зато што није полазила од најпростијих психичких, одн. психофизичких процеса, Психологија је, и ако по времену једна од најстаријих Наука, по својим резултатима међу најслабије развијеним. У осталом, од кад је постала експерименталном и физиолошком, и ако је то тек од скора, Психологија има већ, видели смо, да забележи известан број поузданих резултата. Ти су се резултати, као што смо видели, показали већ корисним и у практичној примени, у пркос свима тешкоћама и сумњама у животну способност експерименталне Психологије, које су се с различних страна чуле'). У осталом, експериментална и физиолошка Психологија се не подударају потпуно. И ако су сви психолошки експерименти у извесном смислу физиолошки, пошто су могућни тек преко ма каквих „телесних" ') Исп. N. Коз1у1е{{, 1л спзе (1е 1а рзусћо1о§1е ехрегтепШе, 1911 (и мој приказ у ХеИзсћг. /. Рзусћо1. и. РћузШ. Л. 8тпезог§апе, ВсЈ. 64, 1913. с. 130—139).