Prosvetni glasnik

Једна нова психологија пубертета

673

се доћи и чисто емоционалним путем. Најчешћи облик доживљавања младићског ја јесте емоционално искуство властитог унутрашњег света, доживљај субјекта у осећању самозадовољста, а не у акту сазнања. Пошто је расположење трајно емоцинално стање коме се човек предаје, које свесно доживљује, то га ретко налазимо код деце чији је дух поглавито заузет спољним стварима. Тиме се расположење разликује од просте ћуди која управља човеком без његовог знања и коју иримећујемо већ код детета. Као већина афеката, избија она еруптивно, утиче само на рад, немајући вредности као доживљај. У првим расположењима, међутим, млад човек почиње да доживљује себе, предаје се осећању и сазнаје доживљај као такав. Тај доживљај имала је ауторка у 13. години. Она га овде занимљиво описује. На тај начин од детета, чија се активност састоји у игри, постаје изненада сањалица, често пасивно и разборито створење. Унутрашња доживљавања постају сад објекти његове пажње; оно се упознаје на тај начин што аналише себе, или критички рашчлањава друге. Многобројних проба у том правцу има у свим дневницима. Но мора се у опште рећи да се у тим дневницима очитује тежња за објективношћу, за истином, и само у једном пролазном периоду бави се младић украшавањем свога ја. Младићска тежња за самопознањем је искрена. Прави нагон за сазнањем се ту показује. Исто тако и трудба да се себи нађе одговарајуће место у друштву. Кад се у томе не успе, и одвећ лако самохвалисање младића наљути одраслог, онда овај последњи већином сувише мало мисли на то како је необично тешко оценити правилно самог себе, пошто школа и дом дају само врло једностране основе. Прва последица новог стања је двоструки живот који од сад води младић. Он се одваја од околине и конструише себи свет поред оног који већ постоји. У озбиљној, непријатној и суровој околини, то новооткривено царство је благо које нећемо одузети младићу. То самоиспитивање има велику вредност, али и велике опасности. Са тим опасностима морамо упознати младића, и морамо се борити против њих. Страх од рада и беспосленост, оскудица у енергији, што се младом бићу замера, блиске су последице које се дају отклонити. Већа је опасност када пробуђена чулност пусти фантазији на вољу, или кад оштар ум у трајном размишљању аналише унутрашњи живот, или сујета или частољубље фантастично украшавају и мењају слику стварног и достижног. Ту се може постепено јавити кобна интервенција пубертетних инстинката које је поменуо Грос: изражавање себе, које допушта сујети и рефлексији да отрују унутрашњи живот; борбени нагони који се управљају агресивно против спољнег света; стид који спречава лековит разговор са људима који су у стању да укажу помоћ. Затворена књига отвара се каткад само пријатељу или човеку који се поштује. Тај човек треба да уме да пробуди самодисциплину код млапросветни гласник , 11 св., 1924. 43