Prosvetni glasnik

674

Просветни Гласник

дића, да отклони хаос који у њему бесни, да негује код њега племените клице, да потпомаже здраво размишљање, да задобије расположење за уметност и да га од бесциљних жеља и чежња уздигне до смишљене воље и високих сврха. Као што смо већ казали, у пубертету је нормално основно расположење чежња; младић онда мора, услед нових доживљаја, непрестано да тражи и очекује. Из његове беспредметне чежње може произилазити богат живот расположења. Меланхолична расположења и сентиментална узбуђеност су, као и сама чежња, пола задовољство, пола бол. Чежња и маланхолија иду заједно, и јесу специфично нова осећања оног који је у доба пубертета. Узбудљивост је, пак, доживљај који је заједнички извесној епоси пубертета и одређеном времену у детињству (у 3. години). Ту опет налазимо паралелу. — Задовољство и бол јављају се у узбуђењу, као и чежњи, сукцесивно. У пубертету су промене у расположењима правило. Оне одговарају делом специфичној потреби младићског осећајног живота, делом прате и следују, исто тако омиљеној, промени представа у сновима на јави у којима нема краја зидању кула у ваздуху, стварању слатких и оплакивању трагичних ситуација, при чему се младић подједнако добро осећа. Сличну предилекцију за брзу промену у представама и осећањима показује и трогодишње дете, које у причама и бајкама налази драгоцену храну за ту своју потребу. Код њега се вежба представни живот и целокупни механизам духовног живота. Код младића јака потреба за сталном променом доживљаја извире извесно из његовог пубертетног немира, и налази обично у биоскопу и сенсационалиом ниском роману штетну храну. Тиме се пуни осећајност која би се културним утицањима могла учинити дубљом и префинити. У пубертету дечко не разуме немир и допушта да га он носи. Има при том два пута: спољни и унутрашњи. На првом путу младо биће се потпуно предаје немиру, не повлачећи се никад у себе. На другоме, на против, има један тренутак кад какав срећни утисак (природе, уметности или љубави) сузбија немир и управља, можда контрастом, пажњу на властито стање, властито ја. У том срећном моменту се рађају сасма нове животне могућности : расположење, доживљавање ја. Задржавања, савлађивање себе бивају опет могући .Али и тај пут има опасности. Он не сме водити до изрођавања двоструког живота, до, данас тако често, болесног раздвајања субјекта. Оба типа су наиван и свестан човек. Наиван човек ће надвладати свој пубертет и успоставити склад у унутрашњем животу само онда ако су његови инстинкти потпуно чисти и јасни. А где постоји опасност да ће задобити превагу слободно изживљавањеи издавање себе, тумора васпитач покушати да код васпитаника развије свест; ту мора доћи доживљај ја да извојује задржавање на властитом унутарњем животу, и ту се