Prosvetni glasnik

Једна нбва психологија пубертета

675

морају пружити прилике за свесно самоваспитиње. У првом проживљавању расположења млади човек се осећа први пут свесним, као што у доживљају свога ја први пут зна за себе. Шта је доживљавање ? То је свесно и дубоко искуство о душевним процесима. Оно што је најпре било несвесно задржава се и интенсивно исцрпљује у свом значењу и дубини. У томе баш и лежи супротност брзом импресионистичком схватању и, с њим спојеном, брзом интелектуализирању утисака, противност обичају да се на сваки утисак што је могуће брже реагује, брзо утврди у чему је ствар и исто тако брзо пресуди, уреди, искористи, као што је то случај у журном животу посвећеном позиву и раду. Исто тако и дете има обичај да у игри прелази с утиска на утисак, не задржавајући се ни на једном од њих. Та снага предавања утисцима, њиховог задржавања, присвајања, која лежи у доживљавању, открила је многе квалитете који измичу површном погледу. Али такво доживљавање је дало и снагу да се утицаји поново оживе у осећању. То је доживљавање значило и учешће целокупног унутрашњег живота, свих иначе растурених функција. Дакле, и при доживљају човек постаје свестан самог себе, а не само при развијању свести о своме ја и предавању расположењима. То су све прилике за прикупљање и удубљивање, развијање и проширивање унутрашњег света — одвећ важне у сваком пубертету. Новина утисака је особито повољна за доживљавање. Тако је адолесценција у којој се први пут спајају свесност, снага и радост због рецепције, период првог срећног доживљавања. Прваљубав је само један, најзначајнији од тих доживљаја. Испуњење у првом љубавном доживљају јесте супротан пол појави неуморне чежње у пубертету. Али младић у адолесцентном периоду доживљује и природу, књигу, уметност. То су тако дубоки трајни утисци да доцније утиске често преживе. Срећу са којом омладина доживљује лирику разуме доцније само још онај који је нарочито за то обдарен. Али су људи најјачи доживљај. Младић је упућен на људе и из потребе за допуном и из потребе да сазна оно што је човечанско, душевне могућности, хиљаду физиономија психичког живота. Доживљаји ту произлазе из дубоких сусрета. Специфични емоционални карактер тог доживљавања јесте у овоме. Доживљај је процес испуњења у животу осећања, те је осећање пуноће живота, срећа при којој може бити и бола. Тоосећање је један од доживљаја јединства који се морају сматрати као потпуни и централни. Чежња и доживљавање могу постати осећања која се односе на објект. Из доживљавања расположења може резултирати објективно одношење на властито ја, у коме се може доћи до задовољства, ласкања самом себи, до издвајања и двоструког живота који потпомажу 43*