Prosvetni glasnik

34

Просветни Гласник

и интуитивне психологије, почела ницати мисао и јака тежња за реформом старе школе и стварањем нове и савремене школе. На тај начин стара, традиционална школа принуђена је да се постепено реформише у духу нових педагошких идеја, како би истовремено боље одговарала савременим потребама васпитања, што нам многобројни покушаји и потврђују. Први јачи и шири покушај и потстицај за реформу старе школе, налазимо у покрету за т. зв. школу рада или радну школу. Овај је покрет, особито у Немачкој, од почетка овог века па до данас, прошао кроз разне фазе у свом развоју, које у неколико представљају и разне правце школе рада, који нису међу собом тако оштро одвојени. Почетак покрета школе рада стоји под утицајем америчких педагошких идеја (Џон Дуи) и покрета за увођењем ручног рада система Слојд, а долази у везу и са покретом за уметничко васпитање. С тога и прва фаза развоја школе рада представља један више практичан, технички правац, који се одликује мануализмом, т. ј. претежним наглашивањем васпитне и образоване вреднооти ручног рада, и захтевом да се исти уведе као засебан предмет или бар као принцип, метода у настави. Ово је прва уско и једнострано схваћена школа рада, у којој се под радом подразумева у главном физички, мануелни, ручни рад. Први и главни представник ове фазе и покретач школе рада јесте немачки педагог Кершенштајнер, који временом постепено ублажује мануализам своје школе рада, док швајцарски педагог Роберт Сајдел увек још јаче истиче вредност физичког, ручног рада у школи рада. Док Кершенштајнер даје већу вредност стручној настави ручног рада, која се има изводити у посебним и за то уређеним рационицама, дотле се јавила и друга струја ( Шерер и др.), која захтева више увођење ручног рада у форми наставног принципа, који би се изводио у самој учионици обичним алаткама и материјалом а ишао би уз све наставне предмете у колико је то потребно и могуће. У последње време Кершенштајнер захтева, да рад у школи рада буде васпитни рад, који представља духовну или духовну и телесну активност у циљу стварања, ослобађања и присвајања образовних вредности. Но при извођењу овог педагошког рада, мора се водити рачуна не само о примени принципа активности, саморадње и спонтаности, већ се истовремено мора ученику омогућити да врши самоконтролу у овом свом раду, јер без ове самоконтроле и самоиспитивања у раду нема ни школе рада. Ова самоконтрола може се најбоље провести код техничких предмета, ручног рада, а много мање код чисто теоријских предмета. Према томе овим техничким предметима, разним врстама ручног рада, могу се деца више и боље припремити за будуће позиве у животу, који су већином мануелног карактера, чиме се боље и више остварује и главни васпитни циљ — спремање-