Prosvetni glasnik

Развој нове школе

Зб

ваљаних грађања, за државу, схваћену више у облику једне етичке идеје. Овим јаким захтевом за провођењем државно грађанског васпитања кроз школу рада истиче се и социјално становиште Кершенштајнерово. Друга фаза и други правац школе рада јавља се убрзо и то више као реакција на претерани мануализам првог правца школе рада. Та се фаза развоја школе рада одликује претежним, јачим наглашавањем интелектуалног рада у облику слободног духовног рада, док мануелни, ручни рад добија подређену улогу. Главни покретач и представник овог правца јесте немачки педагог Хуго Гаудиг (умро 1923.), који је имао велики број сарадника и помагача, као и следбеника међу школским радницима. Гаудиг истиче као општи и шири циљ васпитања образовање личности; према томе школа треба да се стави у службу развијању, стварању ове личности. Личност се ствара само у животу, зато и сама школа треба да буде у уској вези са културним животом народа, као да и сама представља живот. ЈТичност дејствује на свима областима живота; но од свих тих области у школи је најважнија област интелектуалног живота, а не мануелног. С тога и у школи рада највећу вредност добија област интелектуалног рада, који се изводи у облику слободног духовног рада, у коме главну улогу игра принцип активности и саморадње. Деца морају бити у свакој прилици саморадна, јер само применом принципа саморадње створићемо и школу рада. Зато је потребно да ученици савладају поступно технику слободног духовног рада у области свих наставних предмета, како би на тај начин постали потпуно саморадни. Гаудиг доста јако, бар теоријски, наглашује и примену принципа живота у школи; но тај живот у заједници разредној и школској био би само једно привремено средство за развијање личности, а не од какве веће вредности и важности. У пракси је пак принцип заједничког живота у главном запостављен, а главна пажња била је обраћена и од Гаудига а особито од његових следбеника, самој техници, извођењу слободног духовног рада; с тога је и овај правац често означаван као логички и методички, или школа слободнога духовног рада. Досадање једнострано наглашивање или ручног или духовног рада, изазвало је многе присталице школе рада, да предузму покушај за измирењем. Овим школа рада улази у трећу фазу свога развоја, која представља синтезу првих двају праваца, и одликује се правилно схваћеним радом као психо-физичким процесом. Представници ове струје наглашују скоро подједнаку вредност и телесног и духовног рада у школи рада. Према томе принцип рада мора се применити у целокупноЈ настави, на све техничке и теоријске предмете. Стваралачка активносш„ саморадња и спонтанеитет морају се развијати и духовним и телесним