Prosvetni glasnik

36

Просветни Гласник

мануелним, ручним радом у школи рада. Према томе целокупна настава у школи рада има се изводити по принципима исте, и целокупна настава мора бити настава рада или радна настава. С тога под наставом рада или радном наставом не треба подразумевати само наставу ручног рада као наставни предмет или принцип, методу, јер би то било једнострано и нетачно, пошто ту спада и сав остали умни, интелектуални рад у осталој настави школе рада. У .овом правцу школе рада дејствује велики број школских радника, особито у новије време. -Као доста изразитог представника ове струје можемо навести бечког педагога Едуарда Бургера. Он под радом у ширем смислу подразумева и телесну и духовну активност. Но у школи рада тај рад мора бити схваћен као педагошки рад, који представља сваку целисходну активност човечијих сила, телесних и духовних, у циљу стварања образованих вредности непосредно, а посредно могу се тиме стварати и ексномске, привредне вредности. Овако шире схваћен принцип рада, у смислу васпитног рада, представља, по Бургеру, истовремено и принцип активности или саморадње у духу спонтанитета. Ово опет чини нијвиши закон школе рада, јер се долази само саморадњом до самосшалности. Овако организована школа рада са педагошким радом, најбоље ће потпомоћи и приближавању и извођењу крајњег и највишег васпитног циља, који је по Бургеру изражен у појму идеалног човека као идеје. Но, и ова струја школе рада са равноправним наглашивањем вредности и духовног и телесног рада, као и раније наведене две струје школе рада, представљају у ствари више једну дидактичко-методску реформу у области старе школе, јер је у пракси највећа пажња посвећена новом извођењу наставног рада у школи. Према томе овако уско и непотпуно схваћена школа рада представљала би више једну методичку школу рада, која не обухвата дубљу реформу целокупног живота и рада у школи, већ само њему дидактичко методичку страну. С тога овако уско схваћења школа рада не може да представља потпуно нову школу у новом педагошком духу, која би задовољила све савремене васпитне захтеве. Из тих разлога и није могла школа рада да у најновији време постане општом и једином струјом на пољу нове школске реформе, већ су се поред ње појавили нови покушаји, нови правци са тежњом за стварањем једне много шире и дубље схваћене нове, савремене, школе која би више одговарала новим приликама и потребама. Под утицајем ових нових тежњи на пољу нове школе, у последње време и многи трезвенији заступници школе рада увиђају њену ускост и непотпуност. Желећи да је и даље одрже на висини а по могућству и у првом реду, многи од њих покушавају сад да школи рада даду шири и дубљи реформни карактер, доводећи је у ужу везу са осталим