Prosvetni glasnik

Развој нове школе

37

најновијим тежњама педагошке теорије и праксе. На овај начин школа рада у последње време улази у нову, четврту развојну фазу, где она губи свој уски чисто дидактичко методички реформни карактер и постаје школом рада, која је дубље и шире схваћена, у којој се обраћа сад више пажње и на реформу самог школског живота, као и на већу реформу саме садржине и форме наставе. Поред оваких и сличних тежњи, изражених код Клармана, Бургера, Кинела, Карштета, Гервека, Екхарда и многих других новијих поборника школе рада, као најпознатијег у овом духу можемо навести проф. минхенског унив. Алојза Фишера. Он захтева у својим дубоким критичким излагањима, да школа рада обрати већу пажњу не само формалној и методичкој реформи наставе, већ и постављању бољих, правих и животу ближих циљева васпитања и саме наставе, као и новој организацији школског живота и рада у духу педагогике и школе доживљаја, доживљавања и преживљавања. Овим би се дошло и до нових и бољих образовних и васпитних средстава; добила би се и школа рада дубље и шире схваћена, која би тиме стекла право да и даље остане водиља на пољу нове школске реформе. Са оваквом реформом мења се у школи рада из основа и држање ђака и учитеља у њој, јер дубље и шире схваћена школа рада као једна школа новога педагошкога духа, захтева и новог учитеља, одгајеног и задахнутог правим духом школе рада. Без ових дубљих реформи школског живота и рада у новом педагошком духу, школа рада би постепено изгубила важност и вредност на пољу нове школе, јер не би више била у складу са новом педагошком теоријом и праксом, као ни са савременим васпитним потребама народних заједница. Од новијих послератних покрета у пракси, који теже за стварањем једне нове школе на широј бази, а који су и на школу рада јако утицали, веће опште теоријске и практичне вредности имају покушаји под именом продуктивна школа и школа као животна заједница. Многи други практични покушаји су више личног карактера, или од мање опште вредности, или се у суштини својој, и ако под другим именима само, поклапају са овима. Продуктивна школа одликује се такође захтевом за увођењем рада у школе, само што је у њој рад више економски схваћен — као економски, привредни а не чисто васпитни рад. У школи рада цео рад^, па и чисто привредни рад, има да служи у главном чисто васпитним задацима. У школи рада може да буде заступљен дакле и рад, који је у економском погледу непродуктиван, безвредан, само ако он служи духовном и телесном развоју ученика и има васпитне вредности. Права продуктивна школа на против хоће да и школски рад организује на бази привредно продуктивног рада, како би се деца на тај начин што пре и боље упознала са самим привредним процесом продукције, а тиме