Prosvetni glasnik

38

Просветни Гласник

постепено и рано навикла на користан, економски продуктиван рад. Због тога таква школа мора да се стави у што тешњу везу са самим економским животом, да постане и она саставни део дотичног социјалног организма, узимајући за основу свога рада у школи онај привредни рад, који у дотичној области преовлађује (пр. индустријски рад, занатлијски, пољопривредни и др.). Праву продуктивну школу економски оријентирану, са економски схваћеним радом, и ако не под овим именом, имамо теоријски проповедану код руског педагога Блонскија под именом школе рада, као и практички у спровођењу у садањој руској тзв. јединственој школи рада, која базира на сасвим новим социјалним, етичким и педагошким принципима. Економски продуктиван рад, организован и извођен по принципу економском, не може се узети као право и најбоље васпитно средство са становишта нове науке о васпитању, јер васпитној школи није главни задатак да развија економски дух и дух материјализма. Поред тога економски принцип дејствује разорно на целокупан духовни живот појединца, а и заједнице, духовне и васпитне. Зато се и рад у новој школи не сме схватити чисто економски, већ као васпитан рад има да служи првенствено васпитним циљевима, а узгред може бити и економски продуктиван. Тзв. „ Продуктивну школу " јако теоријски пропагира у Немачкој „Савез одлучних реформатора" са Паулом Естрајхом на челу, поред Хилкера, Келинга, Каверау и др. Само ова немачка продуктивна школа, која још увек представља у главном само једну неједнако схваћену и разно формулисану теоријску творевину, разликује се битно од руске праве продуктивне школе. И ова би школа имала бити такође економски продуктивна, како би се од прихода сама издржавала, што би се најбоље извело у форми уређених сеоских фарми, само та економска продуктивност није у њој главно. Она мора бити продуктивна и у васпитном погледу развијајући тоталитет личности, као и у методском погледу развијајући стваралачке снаге детета. Привреда, рад, живот и школа морају у пуном смислу бити у складу како би могли створити праву, слободну људску заједницу вишег реда. Зато таква продуктивна школа мора бити истовремено организована као еластична јединствена школа и школа живота, како би на тај начин постала школа тоталитета. Још јаче но у радној и продуктивној школи имамо наглашен принцип рада и принцип живота, а нарочито принцип заједнице. у најновијем типу школе, који је у пракси нико у главном после рата и у тесној вези са омладинским покретом, то је тзв. школа животне заједнице или школа као радна и животна заједница, која у ствари представља праву школу живота. Овај тип школе је већ доста теоријски и практично изграђен.