Prosvetni glasnik

Развој нове школе

41

однос између учитеља и ђака и самих родитеља. Ту влада више однос међусобног поверења и пријатељства, а не вештачки или дисциплином насилно створени ауторитет наставника. Између ђака и наставника постоји више једна природна дистанца, као између чланова исте животне и радне заједнице. Према свему овоме држање учитеља и његова васпитачка и наставничка улога сасвим је друга, но што је случај у старој школи. Наставннк има више, бар по изгледу, пасивну улогу, он је више пријатељски расположен посматрач, потстрекач на рад и саветодавац, но у ствари он је ипак ту прави духовни вођа заједнице и организатор, не насилни заповедник и командант, живота и рада у заједници. Он је и организатор дејства и учешћа дечијих стваралачких сила душевних и телесних, и труди се да деци, као члановима дотичне заједнице, створи услове и могућност за слободан и природан живот и рад, за потпун и нормалан њихов развој. Својим природним и потпуним развојом од индивидуалитета до личности животом и радом у заједници школској, васпитаници би постали од вредности и користи и себи и дотичној школској заједници, а доцније. као потпуно развијене личности и чланови, исто тако и самој народној заједници, па и најширој — опште човечанској заједници. И ако учитељ у овој школи бар по изгледу има више пасивну улогу, његов је посао тежи и са више одговорности но у старој школи, јер он пре свега мора бити прожет духом новог васпитања, духом праве заједнице, да је створен за правог васпитача, јер иначе неће моћи створити праву заједницу у школи, или ако она већ постоји, он неће моћи у њој делати ни као њен члан опстати. Ове школе прожете новим педагошким духом представљају у ствари праву нову школу и то васпитну школу на широј и дубљој основи, која највише задовољава образовне и васпитне захтеве савремене, које поставља нова наука о васпитању. Оваква школа највише одговара и сада јако промењеним животним приликама и потребама сваке народне заједнице, јер она најбоље и најтрајније васпитава подмладак за чланове саме народне заједнице, имајући у виду и идеју опште човечанске заједнице Но ни овај тип школе животне и радне заједнице као праве васпитне школе, која у себи у главном садржи све важније принципе из области нове школске реформе, не смемо схватити шаблонски и догматички као једну савршено изграђену школу, која се не сме ни у чем мењати ни даље развијати, јер се пре свега организација оваке школе не изводи тако брзо и лако, услед недостатка новим духом прожетих наставничких снага, као и услед уобичајеног конзервативизма и традиционализма меродавних надлежних фактора. Према свему овоме савремену нову школу, чији смо развој и главне принципе овде укратко и непотпуно додирнули, морамо схватити као једну идеју водиљу на пољу нове школске реформе бар за ове наше де-