Prosvetni glasnik

Идеја о Фаусту у немачком песништву

Из тога настаје драмски сукоб који увек излази из оквира појединог случаја и пружа веће могућности. Вероватно је да је и Гетеова најракија намера била да свога јунака пусти да пропадне. И спољашње и унутрашње, у тежњи која му је срце нагризала за промашеним већим опредељењем. Али већ у каснијим франкфуртским младалачким годинама у-спело му је за руком да овај стари немачки легендарни лик стопи са једном љупком али и одлучном фигуром девојке из народа. Но убрзо ова фигура нараста у његовом схватању у пуноправног носиоца антилуциферског правца и судбинског одређења. Овај лик постаје у Гетеовим рукама најчистији одраз невиног људског бића, изложеног рушењу и разорењу, али које је исувише дубоко склоњено у свога Бога и са непогрешивом сигурношћу тежи своме циљу, и које је онда и код вољеног неверног драгана требало да почне, да прати и да доврши дело његова спасења. Особеност самог збивања захтева да Фауст има стално да се рве са својим пакленим пратиоцем, тј. уствари са својом сопственом демонском природом. Битно је да он са другим људима долази мало у додир, али у толико више са духовима, да са Маргаретом уствари пролази заједно само мали део пута, али да иза тога стално лебди у његовој души и његовом животном простору маргаретинска звезда водиља. Ово стално кретање на разним плановима света условљава Гетеову креацију, смишљену не толико за гледање и слушање, колико за сагледање и наслућивање. Да се и Адалберт Шамисо године 1803 огледао на „Фаусту", мало је познато. Јер јачина овога песника налази се на другим пољима, не на драмском; и његов Фауст има од драме само драмски дијалог. Уствари ово мало дело је психолошка студија, али, заправо, врло значајан покушај, као целина, разуме се, неуспео, да се теоретски проблеми сазнања прикажу у песничком облику. Као мото Шамисова Фауста, кога је он сам окарактерисао као „покушај", стоји карактеристична реч из Шекспирове комедије: Како хоћете. Чему нам користи лудост мудраца? Постојање Гетеова спева није у првој половини 19 века било никаква препрека другима да предмет понова обрађују, а пре свега да га удешавају за позорницу, Највећи успех у овим настојањима