Prosvetni glasnik

78

Просветни гласник

поскигао је Брауншвајгжанин Ернст Аугуст Клингеман, који се од 1813 био посветио позоришту и 1818 преузео управу дворског позоришта у Брауншвајгу, у коме је Гетеов Фауст 1829 уопште први пут јавно приказан. Већ по овој чињеници можемо закључити како би било погрешно замерати му као да није имао довољио поштовања према Гетеовом делу. Али захтеве публике његова позоришно и сивуше расположенога доба Гете није могао потпуно задовољити. Клингеман јој је у своме Фаусту изашао у сусрет, држећи се, пре свега, сопствених речи старога мајстора Гетеа: Нарочито дајте много радње! Зато ми данас штедети немојте Нити машина, нити проспеката. Употребите и месец и сунце, Звезде можете расипат по вољи; Воде и ватре, ни литица стена, Ни птица, зверади недостајат не сме. Клингеман је обратио иарочиту пажњу на романтички елеменат, и то само спољашње схваћен, и успех је показао како је Клингем-ан добро познавао публику. Његова трагедија, у по нечему проста имитација Гетеа, једва да има песничке вредности, али утолико више јаче позоришне ефекте, и, као обележје времена, спада ради тога у обраде Фауста. Комад је често игран, а у руском преводу остао је дуго времена на репертоару и у Петрограду и Москви. Године 1829, 15 јануара, појавио се Гетеов Фауст први пут на позорници. Два месеца касније, 29 марта 1829, даван је у Детмолду први пут „Дон Жуан и Фауст", трагедија од Кр. Д. Грабеа (Сгаћће). Од свих песника који су се после Гетеа прихватали обраде овога предмета био је Грабе, несумњиво, најпозванији и по таленту и по дару. Али његов нестални, несрећни живот спречавао је стално сазревање ових плодова. Оно што је остало од његових дела, то су изваиредни одломци генијалном руком скицирани, чији унутрашњи значај свака генерација изнова открива, али без изгледа и могућности да се ове драме вежу трајније за позорницу, ма колико се ревносно то покушавало. И потпуно је у; складу са песничким карактером Грабеовим, кад он напушта