Prosvetni glasnik

368

Просветни гласник

наше дебеле уџбенике! За њих нарочито важи правило: №1 пишз! Друкчије је кад имаш неки минимум тога знања сабран и при руци, да ти је ово драга књига, која те прати из средње школе кроз живот. Из бојазни, да не паднеш под ниво својих младих година, радо ћеш да прелисташ књигу и тиме да освежиш своје сећање, тако ће нестати међу интелигенцијом свих незналица, који тако живо сведоче да је средња школа само неко запослење за младиће у задовољство професора, која даје ученику сувише мало знања, утврђеног и позитивног. Иако је тај минимум знања још тако скроман, био би ипак нека подлога, основа, кичма. Од те основе би сваки појединац могао да прави шетње у друге душевне баште, било научне, било уметничке, пошто знамо да треба увек основе да бисмо могли напредовати. Човек за свој душевни развој копа темеље само једанпут у животу. Да се ово знање ученика разграна преко минимума, брига је школе према њеној могућности, тек онда пошто је апсолутно осигурала достизање минимума и омогућила самостално учење употребом приручника, речника и опште литературе. Благословена нека је школа, која би могла да да омладини много и много преко минимума! Где ово није могуће у највећој мери, у некој мора ипак бити могуће. Треба да знамо, да и најбоља школа' даје само основе за продужење науке: изградиће их сопствена вредност и школа живота. И за ово имамо праве доказе: У светском рату ученици виших разреда гимназије за време својих кратких отсуства полагали су испите из појединих предмета и појединих разреда и при томе су, разуме се, могли да покажу само најскромнији минимум знања. Коначно су овако положили и матуру и постали штогод. Али гледајте: у животу им се није познало да нису посећивали редовно поједине више разреде, све је надокнадила озбиљност ратних година, требало је само да добију још стручну спрему. Одређени минимум знања имао би истовремено за последицу и неко нивелирање знања. Сигурно је, да ће неки противуречити томе, рећи ће, како би било то жалосно и једнолико да сви свршени средњошколци имају једно исто знање. Једна школа то је прво — није сама себи циљ; стручна спрема и продужење