Rad u 1906. godini

45.

већи број артикала, ппак је боље, што је и толики, него ли да га. никако и нема.

Што се тиче висине стопа царинских какоу општој тако и у уговорним тарифама, вели, да се противу тога не треба да бунимо, јер ми ваља да мислимо и на подизање домаће индустрије, да у земљи нашој пзрађујемо све оно, што нама треба. Колико смо добили у погледу нашег извоза уговорима за нови период, толико. смо дали. уговорним државама компензације у тарифским позицијама. Не треба тражити, да се нама отворе широм врата за увоз, када имамо да се бринемо на првоме месту још п за наш извоз. Нама ништа не бп помогло, да се даду и најповољнијп ставови за увоз, када увезене“ предмете не би имао ко да троши, јер у земљу није ушао новац од извоза наших пропзвода.

На крају свога говора г. Михајловић напомиње, да је у извештају управнога одбора изнето право стање како увозне тако и извозне трговине, пи да тај извештај ваља примити без икаквих допуна.

Г. Спасоје Ранковић, говори о пројекту закона о радњама, о коме је реч п у извештају управног одбора, и вели, да ако тај пројекат буде прошао кроз народну скупштину, баће кривица и до трговаца, јер удружење није посладо свога изасланика, када је вршена ревизија тога предлога законског.

Г. Коста Др. Ризнић, председник, изјављује, да је у удружењу био г. Милић Радовановић, који је тада градио овај пројекат законски, да је чуо мишљење управног одбора о појединим патањима, која су предмет закона о радњама, али да то мишљење није спровоо кроз пројекат. Тим