Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXIII. sednica 2- marta 1921. godine.

161

aktivni i u nedejstvu kao i podoficiri i vojnici pod zastavom ne mogu vršiti biračko pravo niti biti birani«. Medjutim, ne kaže se ko od gradjana ima pasivno izborno pravo. Ja mislim, pošto se ovde sužava individualno subjektivno jedno pravb, da se ovo pitanje ne ostavi specijalnom zakonodavstvu da ga reši, nego da se Ustavom tačno odredi, koji od gradjana mogu imati pasivno izborno pravo, a koji ga ne mogu imati. Vi znate, da je pravilo, da se činovnici smatraju, da su nepogodni da budu birani za članove legislativnog tela, jer su oni većim delom organi egzekutivne, izvršne vlasti i prema tomu oni bi mogli da svoj položaj kao takovi zloupotrebe. Ali izmedju tolikih kategorija činovnika ipak ima izvesnih kategorija, čije su funkcije kompatibilne sa funkcijom narodnih poslanika ili sa članovima parlamenta; i to bi trebalo da se izrazi u Ustavu. Osim toga ovde se govori, da će Narodna Skupština biti sastavljena od 300 poslanika. Ja držim, da taj broj nije zgodan, jer će se taj broj u toku vremena promeniti, pa držim, da bi bolje bilo, da se mi držimo slične odredbe kao što je predvidjena ranije, da se na svaki 40.000 državljana bira po jedan poslanik. Dalje- ovde se kaže, da se Narodna Skupština bira na 4 godine- Ja mislim, da treba da se mandat narodne skupštine produži na 5 godina. U pogledu svega što sam rekao za pasivno pravo činovnika, ja nemam faktičnog' predloga ali molim Ustavni Odbor, da bi po ovom pitanju poveo diskusiju. Predsednik dr- Momčilo Ninčić: Ima reč g. Ljuba Jovanovič. Ljuba Jovanovič: Gospodo-, pošto smo jučer izmenili tako reći ceo sistem narodnog Predstavništva, to bi trebalo da se ove odredbe koje je- vlada predložila podvrgnu jednoj malo dubljoj studiji. Nije stvar, gospodo, samo u tome, da se prosto izmene reči »Naredno Predstavništvo« sa recima »NarodnaSkupština«, nego ima ovde još izmena potrebnih, koje su svakojako vrlo važne. I ostaje, ili da izaberemo jedan odborčić uži, koji bi zajedno sa gospodinom Ministrom pripremio što god što bi bila podloga diskusije i rešavanja ovoga našeg Ustavnog Odbora, ili -onda da nadime malo sporije pa da zajednički tražimo rešenje. ja sam, gospodo, dobio, a moram da kažem, iz vladinih krugova, za slučaj dane bude primljen predlog vladin, jednu kao skicu, u kojoj su izmenjeni neki članovi ovoga šestog odeljka. Izmedju ostaloga, tu ima i skica promenjenoga člana 42. Tu nije samo izmenjeno ono što se tiče jednodomnosti ili dvodomnosti. nego ima i drugih izmena. Ja bih Vam onda predložio da mi dopustite da to pročitam, a ja ću onda kazati šta ja mislim o nekim pitanjima, koja se pokreću koliko u starom toliko i u ovome predlogu. Taj novi član bi glasio ovako: »Narodna Skupština sastavljena je od poslanika koje narod slobodno bira opštim, jednakim, neposrednim i tajnim glaStenografskc beleške

sanjem na svaki 40.000 stanovnika dolazi po jedan poslanik. Narodna Skupština bira se na četiri godine. Pravo biranja ima svaki državljanin po rodjenju ili prirodjenju, ako navrši 21. godinu. Oficiri aktivni i u nedejstvu, kao i podoficiri i vojnici pod zastavom ne mogu vršiti biračko pravo. Bliže odredbe o izborima propisaće se zakonomŠto se tiče ovako izmenjenoga člana, ja moram kao svoje lično mišljenje izneti neke napomene.. Pre svega, gospodo, tiče se vremena na koje se bira Narodna Skupština, Mi smo predlog o dvodomnom sistemu odbili. Vlada i oni koji su branili ovaj sistem i koji ga u ostalom brane uopšte u svetu, oni polaze od toga, da je za zakonodavni rad, za predstavništvo narodno potrebna veća stalnost, a da nije dovoljna ona stalnost obična koju sobom donosi jedno Narodno Predstavništvo jednoga dana izborom narodnim. Koliko sam ja slušao ovu diskusiju, taj razlog, da je potrebna stalnost, bio je osporavan samo s jedne strane ovoga odbora- Velika većina, i mogu da vam kažem, predstavnici većine grupa ovoga odbora, nisu osporavali taj razlog, taj momenat stalnosti i nestalnosti. Da državi treba stalnosti, to je jasno, i da jedan ovako krupan činilac, kao što je Narodna Skupština, treba po mogućnosti da izložimo što manjim velikim premenama, i to je jasno, naravno u koliko se to može složiti sa pravom narodnimi da tu Skupštinu bira. Kada bi bio gornji dom, onda bi, gospodo, ona nestalnost koja se javlja usljed toga što narod svakog izbora menja sastav, pa prema tome i struje u Narodnoj Skupštini bila popravljena ili oslabljena, üblažila bi tu nestalnost doma onim stalnim domom. Dakle, taj stalni dom ili senat nije primljen ali razlog, o potrebi stalnosti, gospodo, stoji. I onda, ja sam za to, da mi treba sa svoje strane učiniti šta možemo, da na drugi način tu stalnost pojačamo. Po mome mišljenju ta bi se stalnost ojačala kad bi se produžila. Ja ću vam kazati svoj razlog za to, pored onoga, što sam vam već rekao. Vi znate pre, svega, da je u velikom delu zemalja trajanje mandata duže nego kod nas. Drugo, gospodo, osobite prilike u kojima se naš politički život dosada razvijao, naročito od vremena oslobodjenja, one po mom uverenju imperativno zahtavaja, da se ta promena učini. Protiv toga mogu biti ona gospoda, koja su se i dosada izjasnila u tom smislu tvrdeći, da' treba da se narodu dade mogućnost, da stalno i što češće iskazuje svoju volju. Gospoda, koja tako misle naravno, ona, koja iskreno misle dosledna su sama sebi, jer oni hoće da narod upravo stalno prosudjuje u državnim poslovima. Ja da re zapitam, da li su naše prilike takve, da mi treba da tim putem idemo, otvoreno ću vam reći, da ja mislim, da još ne možemo-' Ja ne govorim apsolutno, ne govorim teoretski, ja ću vam priznati, da iz principa demokratizma taj zahtev izvire. Ali je pitanje, gospodo, kako se taj princip može izvesti. Treba pretpostaviti, da je ta demokratija, prava demo-21