Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

.Stenografske beleške

3

odnosno srazmerno zastupništvo manjine. Tada bi mogla ova redakcija da ostane, svaka sa ovakvim predstavništvom manjine. Gospodin Ministar je maločas u svome govoru napomenuo, da to može da bude, ali nije naročito napomenuo, niti je naglasio, da se to smatra kao objašnjenje, koje ima da udje u komentar za ovaj član da može biti i proporcionalno predstavništvo manjine. Ako ostane samo ovakva redakcija, onda će biti kao što je bilo pq srpskom Ustavu od 1903, godine, da sva opozicija u jednom okrugu, odnosno oblasti, da jednog opozicionara, a svi ostali glasovi opozicije pridavaće se većini i na taj način stvoriti jedna kompaktna vlada, koja će raditi štogod hoće i kako hoće, kao što smo mi imali iskustva u Srbiji. To ne valja. To se pokazalo na delu da ne valja. Mnogo je bolje, kao što je rekao g. Kristan, da imamo opoziciju ovde, da imamo opoziciju u Parlamentu. Po svome Predstavništvu manjina kako ga vlada predlaže, opozicija će imati samo jednog predstavnika u celom okrugu. To je bilo po ustavu od 1901. godine. Ja to znam iz iskustva. Ako g. Ministar hoće da izjavi ovde da predstavništvo manjina može biti i sarazmerno, onda ću ja glasati za ovaj član, inače ne. Sem toga, iz stare redakcije, koju je vlada podnela ispušteni su u novoj redakciji ovi stavovi: „pravo biračko ima svaki državljanin po rodjenju ili prirodjenju, ako je navršio 21 godinu. Oficiri aktivni i u nedejstvu kao i podoficiri i vojnici pod zastavom ne mogu vršiti biračko pravo, ni biti birani". Isto tako ispušten je i pasus koji govori o pravu glasa ženskima. Ovo, pak, što je bilo u ranijoj vladinoj redakciji rečeno: „Zakon će resiti i o ženskom pravu glasa", to je tako nešto ništavno tako neodredjeno, da sc apsolutno pokazuje tendencija da se ne da-ženama da učestvuju u javnim poslovima. Ja bih bio zadovoljen, ako bi g. Ministar pristao da se u ovome članu doda: „ženama se načelno priznaje pravo glasa, i to u opštini odmah, a za ostale institucije da se zakonom opredeli". Ako ni to. ne bi ušlo u ovaj član, onda će me to opredeliti da glasam protiv ovog člana. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Ministar za Konstituantu. Ministar za Konstituantu Marko Trifković; G. predstavnik okruga rudničkog kaže, da će glasati za ovaj član, ako ja budem dao objašnjenje: kako ja razumem odredbu o predstavništvu manjina; da li ja razumem da pod tim predstavništvom manjina može zakonodavac doneti i najčistiji proporcionalni sistem. Ja sam u svome govoru bio jasan. Ja sam kazao, da se ovim daje jedna elastičnost, jedna širina, jedan mah zakonodavcu, da se on kreće izmedju najrazličnijih sistema koji zastupaju predstavništvo manjina, i kad sam to rekao, razume se da sam mislio, da zakonodavac može usvojiti i uzeti i najčistiji proporcionalni sistem. Ja mislim da će g. poslanik rudničkog okruga moći time biti zadovoljan, i da će posle ovoga glasati za ovaj član. Ima sad još jedna stvar, koju je g. poslanik pogrešno razumeo. Mi smo ranije već primili član 46. Ovo je bio rezervisan član 42. koji je po numeraciji postao član 45. i ima da glasi, kako je sada stilizovan: „Narodnu Skupštinu sastavljaju poslanici koje narod slobodno bira opštiin jednakim, neposrednim i tajnim glasanjem sa predstavništvom manjina. Na svakih 50.000 stanovnika bira se po jedan poslanik, ali ako višak u jednoj izbornoj jedinici bude više od 30.000, birače se za taj ostatak jos jedan poslanik. Narodna Skupština bira se na četiri godine. Bliže odredbe o tome propisaće se zakonom". Sve je ovo ranije bilo usvojeno, samo je bilo rezervisano, zbog pitanja o predstavništvu manjina. Član 46., koji buni g. poslanika, glasi ovako: „Pravo biračko ima svaki državljanin po rodjenju ili

prirodjenju, ako je navršio 21 godinu. Oficiri aktivni i u nedejstvu kao i podoficiri i vojnici pod zastavom ne mogu vršiti biračko pravo, niti biti birani. Zakon će rešiti i o ženskom pravu glasa". Kao što vidite, g. poslaniče, sve ono što ste Vi želeli u Vašem govoru, sve je to već ranije primljeno, i ja mislim da Vi sasvim mirne savesti možete glasati za ovaj član. Pavle Andjelić: Ali zašto nije ovde rečeno: ženama se načelno priznaje pravo glasa. U Ustav se unose principi, i za to ovo treba da udje u Ustav. Ministar za Konstituciju Marko Trifković: Mi smo o tnne članu diskutovali u Ustavnom Odboru, i taj je član tako primljen, a Vi ste to izgubili iz vida. Predsednik Đ-r Momčilo Ninčić: Ima reč g. d-r Simrak. D-r Šimrak: Ja se čudim, zašto vlada izbegava proporcionalno pravo glasa. Gospodin Ministar za Konstituantu Marko Trifković nas uverava već po drugi put sa istim recima, da to vlada čini iz liberalnosti, iz širokogrudnosti, da to čini radi toga,' jer neće da budućem zakonodavcu verigama veže ruke. Dakle ona ovo radi iz čistog demokratizma. Neka mi oprosti gospodin /Ministar za Konstituantu, da posumnjam u njegove intencije, da to nije iz liberalnosti niti radi toga, da se svežu ruke budućem zakonodavcu nego prosto radi ‘toga da se svežu ruke celokupnom našem narodu, zato da Narodno Predstavništvo doista ne predstavlja celokupnu narodnu volju. Proporcionalno pravo glasa je uneseno u sve novije moderne ustave, pa ga već od g. 1855. nalazimo u Danskoj. U Srbiji ga imamo 5. б. 1903. u članu 86. Dakle g. 1903. Kraljevina Srbija iniade tu ustanovu, ona Srbija, koja se vazda borila za političku slobodu svojih gradjana, a sada predstavnici Vlade kažu, da nije bilo dobro, što je bilo u tom Ustavu. Ja ne razumijem, zašto naša vlada odnosno njezini predstavnici, koji su se god. 1903. borili za proporcionalno pravo glasa, danas neće da metnu u Ustav to isto pravo u Ustav Jugoslavije 1921. Jer ako onda nije vi da stajala na stanovištu, da se mora dati zakonodavcu široke ruke, neznam, zašto danas tako radi. U Belgiji takozvani Dontov sistem uveden je 1919. To je jedan najsavršeniji sistem proporcionalnoga prava glasa. Taj sistem uveden je u Italiji, Nemačkoj Austriji. Ja ne vidim nikakvoga razloga, zašto vlada ne kaže jasno i tačno, da hoće srazmerno pravo glasa. Srazmerno pravo glasa, poznato je svima, odgovara pravom duhu demokratije. Demokratija ima dva načela. Prvo je načelo da su svi gradjani jednaki, a drugo je načelo, pošto su svi gradjani jednaki, da svi gradjani imaju pravo jednakoga učešća u vlasti. Ako hoće gradj-ani tražiti da iinadu pravo jednakoga učešća u' vlasti, moraju biti srazmerno predstavljeni u Narodnom Predstavništvu. Narodno Predstavništvo ima potpuno odgovarati pravoj volji naroda. Zakon je onakav, kakav je i narod i kakav ga narod donese. Vlada je onakova, kakav je narod. To je jedino demokratsko načelo. Meni je vrlo žao, da se moram poslužiti, kazaće gospodin Ministar za Konstituantu, jednom jačom reči, da mi mesto da idemo napred sa napredkom, sa životom, sa svime, što živi u našem narodu, mi se vraćamo aristokratizmu donekle prema granicama srednjega veka, ili ako ne ćete kazati prema granicama srednjega veka, onda se vraćamo onomu, što je filozof Hegl kazao, da je država sve a snjom zakon i car Vilim. Kao što su gospoda kazala, može to biti i čisto majoritetski sistem. Tu zakonodavac može n. pr. kazati, manjina je zastupljena u jednom okrugu, ili ce kazati, u Hrvatskoj ima toliko i toliko okruga, pa će dopustiti, i*