Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

140

LXV. sednica 27. juna 1921. godine

vatsku). To znači da ne može ni jedan okrug, ni jedno selo iz Bosne i Hercegovine, makar govorili socijalni, ekonomski i geografski razlozi, biti spojeno s jednom drugom oblašću. To nije lepo. Ja ću otvoreno da kažem: Sve oblasti treba da se ograniče onako, kako ste odredili čl. 95, a to znači, po principu socijalnom, ekonomskom i geografskom, bez obzira na to, da li će one ostati tu gde su sada po političkim granicama, prema granicama iz istorijske prošlosti, ili će preći gde drugo. To sam imao da kažem i da vas lepo zamolim da .to izbacite u interesu reda, u interesu mira u zemlji i u interesu poverenja u ovaj posao koji pravite (F. Kurbegović Predvidjene su korekture). Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. V. Lazić. Vojislav Lazić: Ja molim g. predsednika Ustavnog Odbora da nam sada sve nove članove razda po Poslovniku da se s- njima upozna i Ustavni Odbor i da se upoznaju i članovi Ustavotvorne Skupštine, da se ne vrši ovako jedan prepad kao što se misli učiniti ovde i da se izvrši podela da se odvoji naša Bosna i Hercegovina kao autonomne opet po želji Muslimana i da mi u tome ne budemo tačno upoznati (Jedan glas: Ne odvajaju se). Ovde se vidi da se hoće da održe istorijske granice po volji Muslimana. Govori se i težnja je da te istorijske granice ne treba dozvoliti, a po želji Muslimana za Bosnu se to dozvoljava. Da to ne bi bio prepad, koji se želi izvršiti, zahtevamo da se taj izveštaj razdeli na upoznavanje prvo članovima iz Ustavnog Odbora, pa posle da se razdeli i poslanicima. Jer gospodo, mi ne možemo kao predstavnici svojih klubova o tome dati nikakvu reć pre nego što se budemo savetovali sa članovima naših klubova. Mi treba da upoznamo naše članove klubova o tome, da prodiskutujemo pa tek onda da možemo govoriti u njihovo ime i dati obaveznu reč. A pre nego što se to učini izjavljujem, da ne mogu u opšte o tome specijalno govoriti ni dati svoje mišljenje pre nego što bi se ja upoznao s tim a i članovi kluba. Predsednik D-r M. Ninčić: G. Lazić hoteći da zameri meni i većini Ustavnog Odbora za povredu Poslovnika, upao je u grubu povredu Poslovnika upotrebljavajući jednu reč, kojom je uvredio i mene i većinu Ustavnog Odbora navodeći u dva maha, kako hoćemo da učinimo prepad na Ustavni Odbor. Gospodo, ovde nema nikakvog prepada, i ako ima prepada, to bi bio ovaj govor g. Laziča. Gospodo, po stalnoj dosadašnjoj praksi u Ustavnom Odboru sem amandmana, koji su prošli kroz Ustavotvornu Skupštinu, mi ovde rešavamo i o predlozima koje su pojedini članovi van tih amandmana podneli Ustavnom Odboru. Takih je predloga bilo naročito sa strane opozicionih grupa. Nikada gospodo, ti predloži nisu bili prethodno napisani, i redovno nikada se nije tražilo, da predhodno o njima klubovi rešavaju, nego se o tim predlozima rešavalo kolegijalnim sporazumom u Ustavnom odboru. A ovo je jedno vrlo teško pitanje; ali niko ne može reći, da je na ovom pitanju iznenadjen. Ima već nekoliko dana od kako se o tom pitanju diskutuje. Svi su klubovi u ovom pitanju već zauzeli svoja gledišta, i od mene se ne može tražiti, da sada postupam drugčije, nego što sam postupao i sa drugim predlozima, koji su na taj način doneseni pred Ustavni Odbor. Ako gospodi nije bilo dovoljno, što se to pročitalo, ja mogu dati odmor da se gospoda od strane opozicije upo'znadu s time, ali tražiti da ta pitanja idu pred klubove, to. nismo do sada radili niti mogu na to pristati. lma : reč g. izvestilac. Izvestilac D-r Laza Markovič: Mene zbilja iznenađjuje jedno tvrdjenje g. Djonovića koji je uvek objektivno tretirao- pitanja, da se time podržava autonomija

Bosne i Hercegovine. Takvo tvrdjenje moglo bi se da kaže kad je čovek neupućen u stvar, ali kad se ovde kaže da se Bosna i Hercegovina deli u 6 oblasti neposredno podčinjenih ministru unutrašnjih dela, ne može da postoji autonomija; i to je jedno pitanje koje s ove strane ne treba uzeti ozbiljno. A što se tiče ovoga da će te oblasti biti u granicama sadašnje Bosne i Hercegovine, moram da kažem, da mi ne možemo na jedan mah da podelimo sve na oblasti, jer nemarno ni tačnih podataka zato. Ali evo u drugom stavu, koji govori o Bosni i Hercegovini kaže se (čita). „Pojedine opštine ili srezovi mogu se iz svoiih oblasti izlučiti i pripojiti drugoj oblasti, u sadanjim granicama Bosne i Hercegovine ili izvan njih, ako na to pristane njihovo samoupravno predstavništvo sa 8 / 0 glasova, i ako to odobri Narodna Skupština. (Djonović. A zašto taj naročiti izuzetak za Bosnu i Hercegovinu). Zato što je to politička potreba. Predsednik D-r M. Ninčiđ: Ima reč g. Djonović. Jovan Djonović: Da učinim jednu korekturu na mišljenje gospodina Laze Markoviča. Ja ne velim, da ste vi na ovaj način dali autonomiju Bosni, ali niste hteli, na ovaj način, da izbrišete istorijske granice Bosne. Vi ste zadržali sve teritorije Bosne, a deobu dopuštate samo u njenim granicama. (Nastaje prigovaranje). Ja ne govorim ovde kao partizam, nego kao čovek, kojemu je stalo do mira i reda u ovoj zemlji. Kad ste to, gospodo, mogli učiniti za Bosnu, onda ste trebali to isto učiniti za sve oblasti. Naročito to niste trebali učiniti za Bosnu, što baš socijalne ekonomske i geografske prilike traže, da izvesni delovi treba da se dodele Srbiji, ili drugim pokrajinama, odnosno defovima drugih pokrajina. Socijalno-ekonomski razlog gura da bude tako, a Vi ste to ovim sprečili, gospodo! (D-r Laza Markovič. Nismo!) Nije to tako lako dobiti 3 / 5 glasova u jednoj oblasti da bi se odvojila jedna opština ili srez, i povrh svega odobrenja Parlamenta. (D-r Laza Markovič: Ne oblasti nego opštine). Zašto ne kažete običnom većinom, nego sa 8 / s . Kad Ustav tako izglasavamo, zašto ne dati opštini jednoj da se tako odvoji? Ustav treba da se izglasa jednom običnom većinom: jednim glasom više od polovine. (Ministar za Konstituantu Marko Tiif .ović: Zar je to obična većina?) Ovo moje „obična većina", znači jedan glas preko polovine. Vi nećete da se jedan srez ili opština na isti način izdvoji n. pr. iz Bosne? ja verujem, da je dobro kazao g. Markovič, da je to diktovala politička nužda, to je iskreno, i to je tačno, ali da li je opravdano? Sta znači ta politička nužda? Ta politička nužda krije u sebi da se bosanska teritorijalna celina danas ne može da podeli na oblasti van njenih istorijskih granica, da bi sutra, ako autonomisti dobiju većinu, mogla biti Jako stvorena autonomija. Vi ste to primili, i g. Markovič nema razloga da se buni kad kažem, da je to malo autonomizma i ja protestvujem protiv toga. Kad se radio izuzetak na jednoj strani trebao je i na drugoj; ili ni na jednoj ni na drugoj. Predsednik D-r M. Ninčić: Ja ću staviti na glačanje ovaj predlog ovako izmenjen na koji je pristala Vlada. Gospoda koja su zato da se ovaj predlog ovako izmenjen primi neka izvole sedeti, a gospoda koja su protiv neka izvole ustati. (Većina sedi). Objavljujem da •je ovaj predlog ovako izmenjen primljen većinom glasova. Izvolite čitati dalje. Juraj Demetrović: Kod člana 136. podneo je predlog socijal-demokratski klub. Socijal-demokratski Klub predlaže da se na kraju dodadu reči: najdalje za godinu dana. Izvestilac D-r Laza Markovič: Kod člana 136. imam čast predložiti novu redakciju za koju mislim da