Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima
Stenografske beleške
7
sam vidi, da nema prava da insistira toliko na ovom pitanju za šerijatske sudove i da će odustati od svojih zahteva.- . Predsednik D-r M. Ntnčic: Ima reč g. d-r Jovan Radonjič. D-r Jovan Radonjič: Ja bih,gospodo, samo kratko rekao nekoliko reči. Posle izlaganja g. Kurbegovića ja mislim da ne bi morali mnogo o ovome razlagati. . G. Kurbegović je tako lepo i jasno stvar izložio. Jasno je, gospodo, da pitanje ovih bračnih parnica i pitanje o nasledju spada u muslimansko versko pravosudje. To je sastavni deo muslimanske religije i gospodo, ako bi mi hteli to oduzimati muslimanima, značilo bi biti netolerantan. Ja ću reći samo ovo: ako bi bili protiv predloga, da postoje šerijatski sudovi, mi bi bili mnogo netolerantniji nego tursko carstvo u 16. i 17. veku. Vi znate, gospodo, da je naša Patrijaršija kao i carigradska Patrijaršija bila ne samo najviše duhovno središte nego i najviše sudište. Tu su spadale u njenu kompetenciju bračne parnice, nasledne parnice i parnice o sirotinji. Turci i Muslimani su dopuštali našim duhovnim vlastima tu istu kompetenciju, koju su u smislu njihovih religioznih zakona imale njihove duhovne vlasti. Ja mislim kad mi prihvatimo gledište vladino u tome pitanju, da ćemo učiniti moderan korak i zadovoljiti braću 'Muslimane i mi sebi nećemo ništa time naškoditi. Ne može se reći, gospodo, da ćemo time otići korak unazad za jedan vek, kao što kaže g. Moskovljević. Ja držim da gospoda ovako misle zato što nisu dovoljno upućena u šerijatsko sudjenje i time se neće stvoriti neko naročito popuštanje. Ovde se kaže, da će to biti šerijatski sudci, a to je odeljenje gradjanskog suda (Čuje se : Ali po Koranu da se sudi). Razume se, da se sudi po Koranu. Ako bi mi odbacili Koran, pokazali bi najveću netolerantnost. Ja izjavljujem da ću glasati za ovaj predlog kako je ovde predložen, jer nema te bojazni koja se ovde ističe. Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Ima reč gospodin Milorad Vujičič. Milorad Vujičič: Ja §am hteo da kažem ovo isto, što je rekao i g. Radonjič. Kad u verskim zakonima Muslimanske vere stoji da njihove specijalne šerijatske sudije rešavaju njihove nasledne stvari, a inedjutim mi smo priznali Muslimansku veru kao i ostale ■ dve naše vere, mi bi se onda ogrešili o verskim stvarima Muslimanske vere, kad ovo ne bi ispunili i kad ne bi to u Ustav imeli. Oni to svoje pravo zasnivaju na njihovim verskim odredbama i mi te odredbe moramo primiti. To je jedno. Drugo, ovi se sudovi isključivo ograničavaju na nasledno pravo, prema tome ničim drugimi njihovo pravo neće biti povredjeno. Ovo je to isto, kao kad se dva čoveka sporazumeju da im izborni sud presudi njihovu stvar. Ovde su se Muslimani saglasili da im takav sud sudi u pogledu nasledstva. Za to mislim da treba primiti ovakvu odluku. Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Ima reč gospodin Edbin Kristan. Edbin Kristan; Gospodo, ja se vama čudim. Vi stojite na stanovištu državnog ideala (čuje.se: Tako je). Ako stojite na tome stanovištu ne znam kako možete prihvatiti da bude u jednoj jedinstvenoj državi različitih prava. (Čuje se: A štrajk?) Molim vas, gospodo, ima samo jedno pravo štrajka a ne deset prava štrajka. Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Molim gospodu, da ne upadaju govorniku u reč. Molim vas, gospodine, da se ne osvrćete na upade’. Edbin Kristan (nastavlja): Ma koliko da se prcpoveda, da su to samo sudije, a da se ništa drugo ne menja, opet ima ovde jedna druga stvar, da te sudije imaju prava da sude po posebnome pravu koje nije
regulisala država, a Vi kao ljudi državnici ne možete to prihvatiti ako hoćete da budete sami sebi dosledni. Gospodo, ako priznajete jednoj verskoj organizaciji ovakvo pravo, onda svaka druga organizacija ima prava da zahteva, izuzetan položaj za sebe i onda nećemo moći nikad da ustanovimo jedno pravo, koje će vrediti za sve državljane. Njihovo nasledno pravo, kažu, da je mnogo bolje od onoga što ga ima država. Ako stvar tako stoji, onda neka se oni prime posla i neka rade na tome, da se to bolje nasledno pravo usvoji od države. Mi ćemo ovde videti je li to bolje ili nije, ali da u jednoj zemlji i u jednom narodu ima da se nasledjuje po jednom pravu u jednim krugovima, a u drugim po drugome pravu, to, gospodo, ne može doprinositi onome jedinstvu, o kome se toliko govori. G. Kurbegović ne srne nikako misliti da ja kad ovako govorim, govorim protivu Islama. Meni je jedna vera kao i druga vera ravna. Ja imam sasma svoju posebnu veru. (Čuje se: Kako se zove?) Moja vera. Ako gospoda hoće u svojim verskim stvarima da budu sami za sebe, onda Bog s njima, ja protivu toga nemam ništa. Ali, ako ona iz posebne crkvene organizacije hoće da izvode pravo da imaju svoje zasebno pravo različito od državnoga prava, onda to isto može tražiti svaka organizacija i onda nećemo moći nikad regulisati ovakve stvari. Mi ćemo onda imati smetnje i kod civilnog prava i kod drugoga prava. Tu sam kazao jednu šalu, gospodo, malo pre, ali ima tu i jedno jezgro. Ako se bude postupilo po tome da svaka crkvena organizacija može raditi po svome pravu, onda ćemo,-gospodo, mi ili komunisti organizovati svoju partiju kao crkvenu organizaciju i tražiti da se i nama dozvoli da možemo raditi šta hoćemo, i kada bi se one počele proganjati, moglo bi se reći da se proganja jedna crkva. Gospodo, ja bih želeo da ne ulazite u naš način mišljenja, nego da sami sebi budete verni i da postavite državu zbilja na onaj stupanj da ona bude suverena, a ne da se mora klanjati pojedinim defovima, i ako to mišljenje prihvatite, onda ne možete usvojiti traženje kakvo zasniva g. Kurbegović. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Živko Jovanovič. Živko Jovanovič: Gospodo, ja želim da dam izjavu po ovome pitanju. Mi stojimo na gledištu da sve sporove imaju da rešavaju redovni sudovi po zakonu i da prema torne duhovni sudovi mogu imati za kompetenciju isključivo verske stvari i stvari crkvene administracije, dok ostale stvari imaju da dodju u kompetenciju redovnih sudova. Zato smo protiv ovoga predloga iz grupe Muslimana. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Ljuba Jovanovič. Ljuba Jovanovič: Gospodo, ne odriče se država svoga suvereniteta time, što priznaje posebno pravo, a isto tako ne poriče se jedinstvo time, čto će se priznati razlike, koje zbilja postoje. A ovo je, gospodo, zbilja jedna osnovna razlika za naše gradjane i našu braću Muslimane, da o njoj treba voditi računa. Ja vam, gospodo, svraćsm pažnju da u Kraljevini Srbiji do 1912., 1913. godine nije davano Muslimanima ovo pravo, i to je bio glavni razlog, ako ne isključivi razlog, da se u Srbiji Muslimani nisu zadržavali, i ono što su neprijatelji Srbije na strani isticali da u Srbiji Muslimana nema i što su mislili da je to posledica nekakvih nasilja i nekakvog izdvojenog postupka, prema Muslimanima i prema Hrišćanima, imalo je uzrok bar za 99% u tome faktu. I, gospodo, oni koji su znali za to stanje posle 1912. —1913. god, a da se ne bi isti slučajevi i pojave ponavljale u Staroj Srbiji i Makedoniji i izazvalo iselji-